Значај обезбеђивања хигијенски исправне воде за пиће

Abstract

Снабдевање хигијенски исправном водом за пиће и санитацију припада корпусу основних људских права и има суштински значај у остваривању свих људских права. Право на воду за пиће, према препорукама Уједињених нација, подразумева да водоснабдевање треба да континуирано обезбеди довољну количину воде по становнику, и то не само воду за пиће, већ и воду за остале потребе у домаћинству. При томе вода мора бити и физички лако доступна потрошачима па се препоручује да извор воде за пиће не сме бити на удаљености већој од 1000 метара од куће или да време допремања воде до куће буде до 30 минута. Обезбеђивање адекватног водоснабдевања у сеоским срединама представља изазов у свим земљама европског региона у погледу управљања, техничког одржавања, кадрова и финансијских средстава. Међу уоченим проблемима убрајају се и недостатак редовног праћења здравствене исправности воде за пиће у брдско-планинским пределима, неадекватна решења одвођења санитарних отпадних вода, која не одговарају локалним потребама. У циљу решавања уочених проблема у водоснабдевању и диспозицији отпадних вода у сеоским срединама потребно је на националном нивоу креирати специфичне регулаторне одредбе, које би се односиле искључиво на водоснабдевање у руралним срединама. У сарадњи са локалном самоуправом потребно је решити имовинско-правне односе који се тичу водних објеката у сеоским срединама, чиме би се обезбедио јавни надзор од стране стручних лица и комуналних предузећа над њима. Такође, неопходно је обезбедити финансијска средства за одржавање водних објеката и унапредити методологију за санитарни надзор водних објеката у сеоским срединама. Веома је значајно радити на едукацији становништва и подизању свести о значају водоснабдевања и санитације као и могућих ризика по здравље људи који они носе. Коначно, треба укључити целу друштвену заједницу у очување природних водних ресурса како би они били погодни, доступни и издашни за водоснабдевање и за будуће генерације.

Supplying hygienically safe drinking water and sanitation belongs to the corpus of fundamental human rights and is essential to the realization of all human rights. The right to drinking water, according to the recommendations of the United Nations, implies that a sufficient amount of water per capita should be continuously provided, not only drinking water, but also water for other household needs. Water must be physically easily accessible to consumers and it is recommended that the source of drinking water should not be at a distance greater than 1000 meters from the house nor water delivery time to house more than 30 minutes. Providing adequate water supply in rural areas is a challenge in all countries of the European region in terms of management, technical maintenance, personnel and financial resources. Among the identified problems the most important ones are lack of regular monitoring of the health and safety of drinking water in mountainous areas, inadequate drainage solutions for sanitary wastewater which does not correspond to local needs. In order to address the identified problems in water supply and wastewater disposal in rural areas it is necessary, at the national level, to create specific regulatory provisions that would relate exclusively to the water supply in rural areas. In cooperation with the local government is necessary to solve the property-legal relations concerning water facilities in rural areas, to ensure public scrutiny by experts and communal services over them. Also, it is necessary to provide funds for the maintenance of water facilities and to improve the methodology for monitoring water facilities in rural areas. It is very important to work on education of rural population and raising awareness about the importance of water supply and sanitation as well as possible health risks that improper water handling might cause. Finally, we should involve the whole population in the preservation of natural water resources so that they will be suitable, available and sufficient for future generations.