У Београду је од 22. до 27. августа 2016. године одржан 23. међународни конгрес византијских студија. На највећем до сада одржаном светском византолошком конгресу учествовало је око 1.300 истраживача из 49 земаља, који су у српску престоницу допутовали са 5 континената. Конгрес су организовали Међународна асоцијација византијских студија (AIEB) и Српски комитет за византологију, у сарадњи са Византолошким институтом САНУ, Српском академијом наука и уметности, Универзитетом у Београду, као и Филолошким и Правним факултетом Београдског универзитета. Покровитељи скупа, који је одржан у просторијама Филолошког факултета и Српске академије наука и уметности, били су председник Републике Србије Томислав Николић и Унеско. Шест пленарних сесија било је посвећено питањима која су проистицала из проучавања византијске хагиографије и литерарне (историографске) баштине, археологије византијских градова (посебна пажња посвећена је истраживањима локалитета Царичин град), религијске праксе Византинаца, положаја словенских народа између старог и новог Рима, и на крају, развоја византијских студија у новом миленијуму. По завршетку пленарних сесија, одржавани су округли столови и тематске седнице слободних саопштења на којима су излагачи представљали своја саопштења везана за теме из различитих научних дисциплина: историје, историје византијске уметности и архитектуре, филологије, археологије, теологије, историје права, филозофије. Одржано је 49 округлих столова, и око 120 тематских седница слободних саопштења. На специјалним сесијама организованим у оквиру слободних саопштења, које представљају једну од новина уведених на београдском конгресу, разматарана су различита питања. Од посебног значаја била је сесија посвећена проблему страдања споменика византијске културе и стила, од Кавказа до Косова и Метохије. У оквиру специјалних сесија представљени су поједини византолошки центри, као и будући пројекти и планови у византијским студијама. Поред радног дела, конгрес су пратиле различите активности и догађаји. Организовано је осам изложби у чијем су средишту били византијски или српски средњовековни мотиви: 1. Свет српске рукописне књиге (XII–XVII век) – организована у Галерији САНУ; 2. Византијско градитељство као инспирација српских неимара новијег доба – у Галерији науке и технике САНУ; 3. Иконопис са подручја обновљене Пећке Патријаршије – у Музеју СПЦ; 4. Звуци, рефлекси и ритмови средњовековља у делима српских уметника друге половине XX века и новог миленијума – у Галерији Zepter; 5. Света Гора на цртежима Дага Патерсона и Тима Вајнера – у Галерији Библиотеке града Београда; 6. Атос. Света Гора. Изложба фотографија и гравура – у Конаку кнегиње Љубице; 7. Претрајавање храмова и живот народа – фотографска сведочанства – у Етнографском музеју; 8. Сведочанства о Другом (Београд, 1927) и Дванаестом (Охрид, 1961) међународном конгресу византијских студија – на Филолошком факултету. Учесници су, такође, били у прилици да посете и сајам стручне књиге на коме је неколико десетина реномираних издавача, страних и домаћих, представило најновије наслове. Уз то је за учеснике и госте конгреса био организован филмски и музички програм. У Коларчевој задужбини одржан је концерт православне музике Акдемског хора „Лола”, док је у Југословенској кинотеци приказано око 20 краћих филмова, збирно представљених под насловом Stone, Colors, Centuries. Documentary films about medieval Serbian lands and monasteries. Као пратећу активност, организатори су учесницима конгреса понудили неколико екскурзија које су укључивале посете појединим археолошким налазиштима и српским средњовековним манастирима, као и обилазак споменика савремене српске архитектуре у Београду, инспирисаних византијским и српским средњовековним градитељством.