Ван и напоље, њима сродне и с њима повезане речи у српскоме језику: прилог проучавању

Abstract

У раду се према ограниченој историјској и дијалекатској грађи сагледава развој прилошких лексема са значењем ’напоље’, ’напољу’, ’споља’ у српској језичкој средини до савременог књижевнојезичког стања које је у XX веку неоправдано искоришћено за поларизацију двеју варијаната „српскохрватскога књижевног језика”.

Based on limited historical and dialectal materials, the paper traces the development of the adverbial lexemes meaning ’out’, ’outside’, ’externally’ in the Serbian linguistic context until the modern situation in the literatury language, which was unfoundedly manipulated in the 20th century to polarize the two variants of the ”Serbo-Croatian literary language”. The paper presents ancient adverbialized nominal forms (vъnъ ’out’, vъně ’outside’, izvъnu ’externally’). It also traces their usage in Serbian vernacular speeches (van, vani, izvan, naizvan), along with the distribution of the semantic shades of later adverbialized blends (napolje, napolju, spolja, nadvor, nadvoru, zdvora). The lexical and semantic diversity of terms in the dictionaries compiled by Vuk Karadžić is also discussed. These dictionaries served as the basis for the development and stabilization of the Serbian (and, in a wider perspective, Serbo-Croatian) lexicon. The paper also proposes principles for determining the normative status of these lexemes in the modern standard Serbian language.