Образовање за родну равноправност у Србији

Abstract

Education has a significant emancipatory potential in the realm of gender relations, but could be also efficiently used to perpetuate relations of domination. International normative and strategic documents have emphasised the importance of education for achieving gender equality since the second half of the 20th century. These documents proscribe the duties of national governments to undertake various activities for securing that education improves gender equality: by the means of revision of textbooks and study programs and by adjusting teaching methods; by facilitating cooperation of all stakeholders; by introducing the principle of gender equality into national legal frameworks for education, as well as by applying gender perspective into education policy. However, education process in Serbia in itself is still far from proclaimed objectives of gender mainstreaming at all levels of education. Following a brief presentation of international and national normative frameworks, we address the problem of incorporating gender perspective into scientific and teaching disciplines, as well as teaching materials in Serbia. The main body of the paper presents several analysis of the content of teaching material at different level of education in Serbia. This overview has a purpose to illustrate the ways in which gender biased and gender sensitive content of various teaching materials have been identified, to assess to what extent the teaching materials in Serbia serve the purpose of education for gender equality, based on the results of these analyses, and, finally, to summarise recommendations for better integration of gender perspective into teaching materials.

Образовање носи значајне друштвене капацитете за еманципацију од традиционалних родних улога и патријархалне матрице односа моћи и потчињaвања, али може да буде употребљено и за репродукцију односа хијерархије и подређивања у родном домену. Међународни нормативни и стратешки документи још од 60-их година 20. века инсистирају на значају образовања за успостављaње родне равноправности. Овим документима се предвиђају дужности и обавезе влада да предузму различите активности у обезбеђивању образовања које унапређује родну равноправност. Међутим, реалност образовног процеса још је прилично далеко од прокламованих циљева уродњавања свих нивоа образовања. Након сажетог представљања међународног и националног нормативног оквира, у овом раду се бавимо проблемима интегрисања родне перспективе у научне и наставне дисциплине, и у поједине наставне материјале. Главни део рада чини представљање анализа садржаја наставних материјала, на различитим нивоима образовања у Србији. Овај преглед има за сврху да илуструје начин на који се препознају родно стереотипни и родно осетљиви садржаји у различитим наставним материјалима, да укаже на то у којој мери су наставни материјали у Србији у функцији образовања за родну равноправност, према резултатима обављених анализа, и да сумира препоруке које би, према ауторкама анализа, унапредилe интегрисање родне перспективе у наставне садржаје.