Изазови и препреке у уродњавању институција и јавних политика у Србији
Challenges and obstacles to the gendering of Serbian institutions and public policies
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
The first part of this article deals with the gender asymmetry in power
distribution, that results from the structural characteristics of society and equally
determines political practice and discourse. There are two key deficiencies related
to the institutional participation of women in Serbia and the region. The first one is
the inadequate selection and nomination of women running for office, governmental
bodies, leadership and positions for administering gender equality mechanisms,
and the second is the closed social networks, informal sources of power, which
prevent many women from accessing resources, knowledge and participation in
public policies. Increasing the number of women of feminist provinces in political
institutions is the most important precondition for the feminization of political
space and gendering public policies.
In the second part of the text the key disadvantages related to the gendering
of public policies in Serbia are discussed. The fir...st is about the institutionalization
of feminism in the context of facade democracies, and weak and underdeveloped
institutions and institutional procedures, and the second reason is the resistance
to gender equality policies within the institutions themselves. For the successful
implementation of gender mainstreaming, the gender equality issues have to be at
the top of political priorities and a high degree of transparency and orderliness in
the decision-making processes in public policies is required. In their concluding
remarks, the authors point out that the gender mainstreaming in institutions and
public policies have to be conducted through the constant open dialogue between
politicians, experts from women’s organizations and academia.
Текст се у првом делу бави анализом родне асиметрије у
расподели моћи, која произилази из структуралних карактеристика друштва
и подједнако детерминише и политичку праксу и дискурс. Два су кључна недостатка везана за институционалну партиципацију жена у Србији и региону,
неадекватна селекција и номинација жена на државне функције, руководеће
позиције и на сва она места на којима су задужене за администрирање механизама
родне равноправности и затворене мреже, неформалних центара моћи, које
онемогућавају већем броју жена приступ ресурсима, знању и партиципацији
у јавним политикама. Повећање броја жена феминистичке провинијенције
је нужан предуслов за што ефикасније спровођење процеса феминизације
политичког простора и уродњавања јавних политика.
У другом делу текста разматрају се кључни недостаци везани за уродњавање јавних политика у Србији. Први је у вези са институционализацијом
феминизма у контексту фасадних демократија, односно слабих и недовољно
развијених и...нституција и институционалних процедура. Други разлог је
постојање отпора према политикама родне равноправности унутар самих
институција који проистичу, између осталог, и из различитог разумевања
родне равноправности од стране кључних доносилаца одлука. За успешно
спровођење уродњавања потребно је да родна равноправност буде у врху
политичких приоритета, односно да постоји висок степен транспарентности
и уређености у процесу доношења одлука о јавним политикама. У закључним
разматрањима, ауторке указују на потребу да се уродњавање спроводи уз
стални отворени дијалог политичарки, експерткиња из женских организација
и академије.
Кључне речи:
women / political institutions / gender mainstreaming / public policies / Serbia / Србија / јавне политике / уродњавање / политичке институције / женеИзвор:
Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019., 2020, 105-119Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 190. Одељење друштвених наука, Одбор за проучавање националних мањина и људских права ; књ. 45
Колекције
TY - CONF AU - Чичкарић, Лилијана AU - Антонијевић, Зорана PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10858 AB - The first part of this article deals with the gender asymmetry in power distribution, that results from the structural characteristics of society and equally determines political practice and discourse. There are two key deficiencies related to the institutional participation of women in Serbia and the region. The first one is the inadequate selection and nomination of women running for office, governmental bodies, leadership and positions for administering gender equality mechanisms, and the second is the closed social networks, informal sources of power, which prevent many women from accessing resources, knowledge and participation in public policies. Increasing the number of women of feminist provinces in political institutions is the most important precondition for the feminization of political space and gendering public policies. In the second part of the text the key disadvantages related to the gendering of public policies in Serbia are discussed. The first is about the institutionalization of feminism in the context of facade democracies, and weak and underdeveloped institutions and institutional procedures, and the second reason is the resistance to gender equality policies within the institutions themselves. For the successful implementation of gender mainstreaming, the gender equality issues have to be at the top of political priorities and a high degree of transparency and orderliness in the decision-making processes in public policies is required. In their concluding remarks, the authors point out that the gender mainstreaming in institutions and public policies have to be conducted through the constant open dialogue between politicians, experts from women’s organizations and academia. AB - Текст се у првом делу бави анализом родне асиметрије у расподели моћи, која произилази из структуралних карактеристика друштва и подједнако детерминише и политичку праксу и дискурс. Два су кључна недостатка везана за институционалну партиципацију жена у Србији и региону, неадекватна селекција и номинација жена на државне функције, руководеће позиције и на сва она места на којима су задужене за администрирање механизама родне равноправности и затворене мреже, неформалних центара моћи, које онемогућавају већем броју жена приступ ресурсима, знању и партиципацији у јавним политикама. Повећање броја жена феминистичке провинијенције је нужан предуслов за што ефикасније спровођење процеса феминизације политичког простора и уродњавања јавних политика. У другом делу текста разматрају се кључни недостаци везани за уродњавање јавних политика у Србији. Први је у вези са институционализацијом феминизма у контексту фасадних демократија, односно слабих и недовољно развијених институција и институционалних процедура. Други разлог је постојање отпора према политикама родне равноправности унутар самих институција који проистичу, између осталог, и из различитог разумевања родне равноправности од стране кључних доносилаца одлука. За успешно спровођење уродњавања потребно је да родна равноправност буде у врху политичких приоритета, односно да постоји висок степен транспарентности и уређености у процесу доношења одлука о јавним политикама. У закључним разматрањима, ауторке указују на потребу да се уродњавање спроводи уз стални отворени дијалог политичарки, експерткиња из женских организација и академије. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. T1 - Изазови и препреке у уродњавању институција и јавних политика у Србији T1 - Challenges and obstacles to the gendering of Serbian institutions and public policies SP - 105 EP - 119 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10858 ER -
@conference{ author = "Чичкарић, Лилијана and Антонијевић, Зорана", year = "2020", abstract = "The first part of this article deals with the gender asymmetry in power distribution, that results from the structural characteristics of society and equally determines political practice and discourse. There are two key deficiencies related to the institutional participation of women in Serbia and the region. The first one is the inadequate selection and nomination of women running for office, governmental bodies, leadership and positions for administering gender equality mechanisms, and the second is the closed social networks, informal sources of power, which prevent many women from accessing resources, knowledge and participation in public policies. Increasing the number of women of feminist provinces in political institutions is the most important precondition for the feminization of political space and gendering public policies. In the second part of the text the key disadvantages related to the gendering of public policies in Serbia are discussed. The first is about the institutionalization of feminism in the context of facade democracies, and weak and underdeveloped institutions and institutional procedures, and the second reason is the resistance to gender equality policies within the institutions themselves. For the successful implementation of gender mainstreaming, the gender equality issues have to be at the top of political priorities and a high degree of transparency and orderliness in the decision-making processes in public policies is required. In their concluding remarks, the authors point out that the gender mainstreaming in institutions and public policies have to be conducted through the constant open dialogue between politicians, experts from women’s organizations and academia., Текст се у првом делу бави анализом родне асиметрије у расподели моћи, која произилази из структуралних карактеристика друштва и подједнако детерминише и политичку праксу и дискурс. Два су кључна недостатка везана за институционалну партиципацију жена у Србији и региону, неадекватна селекција и номинација жена на државне функције, руководеће позиције и на сва она места на којима су задужене за администрирање механизама родне равноправности и затворене мреже, неформалних центара моћи, које онемогућавају већем броју жена приступ ресурсима, знању и партиципацији у јавним политикама. Повећање броја жена феминистичке провинијенције је нужан предуслов за што ефикасније спровођење процеса феминизације политичког простора и уродњавања јавних политика. У другом делу текста разматрају се кључни недостаци везани за уродњавање јавних политика у Србији. Први је у вези са институционализацијом феминизма у контексту фасадних демократија, односно слабих и недовољно развијених институција и институционалних процедура. Други разлог је постојање отпора према политикама родне равноправности унутар самих институција који проистичу, између осталог, и из различитог разумевања родне равноправности од стране кључних доносилаца одлука. За успешно спровођење уродњавања потребно је да родна равноправност буде у врху политичких приоритета, односно да постоји висок степен транспарентности и уређености у процесу доношења одлука о јавним политикама. У закључним разматрањима, ауторке указују на потребу да се уродњавање спроводи уз стални отворени дијалог политичарки, експерткиња из женских организација и академије.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019.", title = "Изазови и препреке у уродњавању институција и јавних политика у Србији, Challenges and obstacles to the gendering of Serbian institutions and public policies", pages = "105-119", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10858" }
Чичкарић, Л.,& Антонијевић, З.. (2020). Изазови и препреке у уродњавању институција и јавних политика у Србији. in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. Београд : Српска академија наука и уметности., 105-119. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10858
Чичкарић Л, Антонијевић З. Изазови и препреке у уродњавању институција и јавних политика у Србији. in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019.. 2020;:105-119. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10858 .
Чичкарић, Лилијана, Антонијевић, Зорана, "Изазови и препреке у уродњавању институција и јавних политика у Србији" in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. (2020):105-119, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10858 .