Заштита права на родну равноправност

Abstract

Procedural human rights are individual rights guaranteed by national and international legal documents adopted with the purpose of protection and implementation of the substantive rights and freedoms. For a state to be not only organised by law but also ruled by law, it is necessary to guarantee rights and freedoms in line with historically attained civilised values as well as to enable for their implementation which presupposes that the effective mechanisms of their protection are put at place. Therefore, the old Roman dictum ibi remedium, ubi ius is revived and the Nineteen Century codifiers’ belief in ibi ius, ubi remedium falls into obsolescence. In contemporary democratic societies the principle of equality is considered to be a fundamental moral value and the principle postulate of a legal order, while the right to gender equality and non-discrimination is elevated to the position of a fundamental human right. At the international level, both universal and regional, a number of multilateral human rights conventions have been concluded which stipulate the prohibition of discrimination, while some of them are expressly dedicated to the elimination of certain types of discrimination and establishment of substantive equality of individuals who are in a less favourable position with regards to the rest of the society due to their ascriptive qualities. At the national level, the protection against gender based discrimination is achieved through the Невена Петрушић, Танасије Маринковић103 implementation of the civil law, criminal law, misdemeanour law and constitutional law legal instruments and a right to gender non-discrimination is protected also by the Commissioner for the Protection of Equality, a national public law institution vested with powers to eliminate the discrimination and promote equality. For an effective protection against gender discrimination, the role of universal and regional treaty bodies established by the international human rights instruments with the powers to examine whether the contracting state has respected its obligations deriving from the treaties which prohibited the gender discrimination and which it ratified is also very important. This paper examines whether the legal instruments intended to protect against gender discrimination, stipulated by the national and international legal documents, provide for a real and effective legal protection. The analytical framework of the paper is defined by the standards which the sanctions in cases of gender discrimination have to satisfy with regards to the effectiveness, proportionality and deterrence from further discriminatory behaviour.

Процесна људска права су индивидуална права која се јемче домаћим и међународним изворима у циљу заштите и остваривања материјалних права и слобода. Да би држава, као правна организација, била правна држава, потребно је не само да се јемче права и слободе на историјски постигнутом цивилизацијском нивоу, већ да се заиста остварују, што подразумева постојање делотворних механизама за њихову заштиту. Зато се стара римска максима ibi remedium, ubi ius оживљава, а деветнаестовековна кодификаторска вера у ibi ius, ubi remedium пада у заборав. У савременим демократским друштвима принцип једнакости представља кључну моралну вредност и основни постулат правног поретка, а право на родну равноправност и недискриминацију уздигнуто је на ниво основног људског права. На међународном нивоу, универзалном и регионалном, закључено је више мултилатералних уговора из области људских права који садрже одредбу о забрани дискриминације, а неки од њих су посвећени управо укидању одређених облика дискриминације и успостављању суштинске једнакости особа које су због својих личних својстава у неповољнијем положају у односу на остатак друштва. На националном нивоу заштита од родне дискриминације остварује се применом инструмената грађанскоправне, кривичноправне, прекршајноправне и уставноправне заштите, а право на родну недискриминацију штити и Повереник за заштиту равноправности, национално тело специјализовано за сузбијање дискриминације и промоцију равноправности. За делотворну заштиту од родне дискриминације значајна је улога универзалних и регионалних уговорних тела установљених међународним уговорима, који испитују да ли држава уговорница поштује одредбе међународног документа који је потврдила, а који забрањује родну дискриминацију. У овом раду истражујемо да ли правна средства намењена заштити од родне дискриминације, која прописује домаће и међународно право, обезбеђују пружање стварне и ефективне правне заштите. Аналитички оквир чине стандарди које санкције у случајевима родне дискриминације треба да задовоље у погледу ефективности, сразмерности и спречавања даљег вршења дискриминације.