Заштита права на родну равноправност
Protection of the right to gender equality
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Procedural human rights are individual rights guaranteed by national and
international legal documents adopted with the purpose of protection and implementation of the substantive rights and freedoms. For a state to be not only organised
by law but also ruled by law, it is necessary to guarantee rights and freedoms in line
with historically attained civilised values as well as to enable for their implementation which presupposes that the effective mechanisms of their protection are put
at place. Therefore, the old Roman dictum ibi remedium, ubi ius is revived and the
Nineteen Century codifiers’ belief in ibi ius, ubi remedium falls into obsolescence.
In contemporary democratic societies the principle of equality is considered to be
a fundamental moral value and the principle postulate of a legal order, while the
right to gender equality and non-discrimination is elevated to the position of a
fundamental human right. At the international level, both universal and regio...nal,
a number of multilateral human rights conventions have been concluded which
stipulate the prohibition of discrimination, while some of them are expressly
dedicated to the elimination of certain types of discrimination and establishment
of substantive equality of individuals who are in a less favourable position with
regards to the rest of the society due to their ascriptive qualities. At the national
level, the protection against gender based discrimination is achieved through the
Невена Петрушић, Танасије Маринковић103
implementation of the civil law, criminal law, misdemeanour law and constitutional
law legal instruments and a right to gender non-discrimination is protected also by
the Commissioner for the Protection of Equality, a national public law institution
vested with powers to eliminate the discrimination and promote equality. For an
effective protection against gender discrimination, the role of universal and regional
treaty bodies established by the international human rights instruments with the
powers to examine whether the contracting state has respected its obligations deriving from the treaties which prohibited the gender discrimination and which it
ratified is also very important. This paper examines whether the legal instruments
intended to protect against gender discrimination, stipulated by the national and
international legal documents, provide for a real and effective legal protection. The
analytical framework of the paper is defined by the standards which the sanctions
in cases of gender discrimination have to satisfy with regards to the effectiveness,
proportionality and deterrence from further discriminatory behaviour.
Процесна људска права су индивидуална права која
се јемче домаћим и међународним изворима у циљу заштите и остваривања
материјалних права и слобода. Да би држава, као правна организација, била
правна држава, потребно је не само да се јемче права и слободе на историјски постигнутом цивилизацијском нивоу, већ да се заиста остварују, што
подразумева постојање делотворних механизама за њихову заштиту. Зато се
стара римска максима ibi remedium, ubi ius оживљава, а деветнаестовековна
кодификаторска вера у ibi ius, ubi remedium пада у заборав. У савременим
демократским друштвима принцип једнакости представља кључну моралну
вредност и основни постулат правног поретка, а право на родну равноправност и недискриминацију уздигнуто је на ниво основног људског права.
На међународном нивоу, универзалном и регионалном, закључено је више
мултилатералних уговора из области људских права који садрже одредбу о
забрани дискриминације, а неки од њих су посвећени управо укидању одређени...х облика дискриминације и успостављању суштинске једнакости особа које
су због својих личних својстава у неповољнијем положају у односу на остатак
друштва. На националном нивоу заштита од родне дискриминације остварује
се применом инструмената грађанскоправне, кривичноправне, прекршајноправне и уставноправне заштите, а право на родну недискриминацију штити и
Повереник за заштиту равноправности, национално тело специјализовано за
сузбијање дискриминације и промоцију равноправности. За делотворну заштиту од родне дискриминације значајна је улога универзалних и регионалних
уговорних тела установљених међународним уговорима, који испитују да ли
држава уговорница поштује одредбе међународног документа који је потврдила, а који забрањује родну дискриминацију. У овом раду истражујемо да ли
правна средства намењена заштити од родне дискриминације, која прописује домаће и међународно право, обезбеђују пружање стварне и ефективне правне
заштите. Аналитички оквир чине стандарди које санкције у случајевима родне
дискриминације треба да задовоље у погледу ефективности, сразмерности и
спречавања даљег вршења дискриминације.
Keywords:
gender equality / non-discrimination / Court / Commissioner for the Protection of Equality / contracting authorities / legal instruments / legal protection / родна равноправност / недискриминација / суд / Повереник за заштиту равноправности / уговорна тела / правна средства / правна заштитаSource:
Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019., 2020, 85-103Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Funding / projects:
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 190. Одељење друштвених наука, Одбор за проучавање националних мањина и људских права ; књ. 45
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Петрушић, Невена AU - Маринковић, Танасије PY - 2020 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10857 AB - Procedural human rights are individual rights guaranteed by national and international legal documents adopted with the purpose of protection and implementation of the substantive rights and freedoms. For a state to be not only organised by law but also ruled by law, it is necessary to guarantee rights and freedoms in line with historically attained civilised values as well as to enable for their implementation which presupposes that the effective mechanisms of their protection are put at place. Therefore, the old Roman dictum ibi remedium, ubi ius is revived and the Nineteen Century codifiers’ belief in ibi ius, ubi remedium falls into obsolescence. In contemporary democratic societies the principle of equality is considered to be a fundamental moral value and the principle postulate of a legal order, while the right to gender equality and non-discrimination is elevated to the position of a fundamental human right. At the international level, both universal and regional, a number of multilateral human rights conventions have been concluded which stipulate the prohibition of discrimination, while some of them are expressly dedicated to the elimination of certain types of discrimination and establishment of substantive equality of individuals who are in a less favourable position with regards to the rest of the society due to their ascriptive qualities. At the national level, the protection against gender based discrimination is achieved through the Невена Петрушић, Танасије Маринковић103 implementation of the civil law, criminal law, misdemeanour law and constitutional law legal instruments and a right to gender non-discrimination is protected also by the Commissioner for the Protection of Equality, a national public law institution vested with powers to eliminate the discrimination and promote equality. For an effective protection against gender discrimination, the role of universal and regional treaty bodies established by the international human rights instruments with the powers to examine whether the contracting state has respected its obligations deriving from the treaties which prohibited the gender discrimination and which it ratified is also very important. This paper examines whether the legal instruments intended to protect against gender discrimination, stipulated by the national and international legal documents, provide for a real and effective legal protection. The analytical framework of the paper is defined by the standards which the sanctions in cases of gender discrimination have to satisfy with regards to the effectiveness, proportionality and deterrence from further discriminatory behaviour. AB - Процесна људска права су индивидуална права која се јемче домаћим и међународним изворима у циљу заштите и остваривања материјалних права и слобода. Да би држава, као правна организација, била правна држава, потребно је не само да се јемче права и слободе на историјски постигнутом цивилизацијском нивоу, већ да се заиста остварују, што подразумева постојање делотворних механизама за њихову заштиту. Зато се стара римска максима ibi remedium, ubi ius оживљава, а деветнаестовековна кодификаторска вера у ibi ius, ubi remedium пада у заборав. У савременим демократским друштвима принцип једнакости представља кључну моралну вредност и основни постулат правног поретка, а право на родну равноправност и недискриминацију уздигнуто је на ниво основног људског права. На међународном нивоу, универзалном и регионалном, закључено је више мултилатералних уговора из области људских права који садрже одредбу о забрани дискриминације, а неки од њих су посвећени управо укидању одређених облика дискриминације и успостављању суштинске једнакости особа које су због својих личних својстава у неповољнијем положају у односу на остатак друштва. На националном нивоу заштита од родне дискриминације остварује се применом инструмената грађанскоправне, кривичноправне, прекршајноправне и уставноправне заштите, а право на родну недискриминацију штити и Повереник за заштиту равноправности, национално тело специјализовано за сузбијање дискриминације и промоцију равноправности. За делотворну заштиту од родне дискриминације значајна је улога универзалних и регионалних уговорних тела установљених међународним уговорима, који испитују да ли држава уговорница поштује одредбе међународног документа који је потврдила, а који забрањује родну дискриминацију. У овом раду истражујемо да ли правна средства намењена заштити од родне дискриминације, која прописује домаће и међународно право, обезбеђују пружање стварне и ефективне правне заштите. Аналитички оквир чине стандарди које санкције у случајевима родне дискриминације треба да задовоље у погледу ефективности, сразмерности и спречавања даљег вршења дискриминације. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. T1 - Заштита права на родну равноправност T1 - Protection of the right to gender equality SP - 85 EP - 103 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10857 ER -
@conference{ author = "Петрушић, Невена and Маринковић, Танасије", year = "2020", abstract = "Procedural human rights are individual rights guaranteed by national and international legal documents adopted with the purpose of protection and implementation of the substantive rights and freedoms. For a state to be not only organised by law but also ruled by law, it is necessary to guarantee rights and freedoms in line with historically attained civilised values as well as to enable for their implementation which presupposes that the effective mechanisms of their protection are put at place. Therefore, the old Roman dictum ibi remedium, ubi ius is revived and the Nineteen Century codifiers’ belief in ibi ius, ubi remedium falls into obsolescence. In contemporary democratic societies the principle of equality is considered to be a fundamental moral value and the principle postulate of a legal order, while the right to gender equality and non-discrimination is elevated to the position of a fundamental human right. At the international level, both universal and regional, a number of multilateral human rights conventions have been concluded which stipulate the prohibition of discrimination, while some of them are expressly dedicated to the elimination of certain types of discrimination and establishment of substantive equality of individuals who are in a less favourable position with regards to the rest of the society due to their ascriptive qualities. At the national level, the protection against gender based discrimination is achieved through the Невена Петрушић, Танасије Маринковић103 implementation of the civil law, criminal law, misdemeanour law and constitutional law legal instruments and a right to gender non-discrimination is protected also by the Commissioner for the Protection of Equality, a national public law institution vested with powers to eliminate the discrimination and promote equality. For an effective protection against gender discrimination, the role of universal and regional treaty bodies established by the international human rights instruments with the powers to examine whether the contracting state has respected its obligations deriving from the treaties which prohibited the gender discrimination and which it ratified is also very important. This paper examines whether the legal instruments intended to protect against gender discrimination, stipulated by the national and international legal documents, provide for a real and effective legal protection. The analytical framework of the paper is defined by the standards which the sanctions in cases of gender discrimination have to satisfy with regards to the effectiveness, proportionality and deterrence from further discriminatory behaviour., Процесна људска права су индивидуална права која се јемче домаћим и међународним изворима у циљу заштите и остваривања материјалних права и слобода. Да би држава, као правна организација, била правна држава, потребно је не само да се јемче права и слободе на историјски постигнутом цивилизацијском нивоу, већ да се заиста остварују, што подразумева постојање делотворних механизама за њихову заштиту. Зато се стара римска максима ibi remedium, ubi ius оживљава, а деветнаестовековна кодификаторска вера у ibi ius, ubi remedium пада у заборав. У савременим демократским друштвима принцип једнакости представља кључну моралну вредност и основни постулат правног поретка, а право на родну равноправност и недискриминацију уздигнуто је на ниво основног људског права. На међународном нивоу, универзалном и регионалном, закључено је више мултилатералних уговора из области људских права који садрже одредбу о забрани дискриминације, а неки од њих су посвећени управо укидању одређених облика дискриминације и успостављању суштинске једнакости особа које су због својих личних својстава у неповољнијем положају у односу на остатак друштва. На националном нивоу заштита од родне дискриминације остварује се применом инструмената грађанскоправне, кривичноправне, прекршајноправне и уставноправне заштите, а право на родну недискриминацију штити и Повереник за заштиту равноправности, национално тело специјализовано за сузбијање дискриминације и промоцију равноправности. За делотворну заштиту од родне дискриминације значајна је улога универзалних и регионалних уговорних тела установљених међународним уговорима, који испитују да ли држава уговорница поштује одредбе међународног документа који је потврдила, а који забрањује родну дискриминацију. У овом раду истражујемо да ли правна средства намењена заштити од родне дискриминације, која прописује домаће и међународно право, обезбеђују пружање стварне и ефективне правне заштите. Аналитички оквир чине стандарди које санкције у случајевима родне дискриминације треба да задовоље у погледу ефективности, сразмерности и спречавања даљег вршења дискриминације.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019.", title = "Заштита права на родну равноправност, Protection of the right to gender equality", pages = "85-103", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10857" }
Петрушић, Н.,& Маринковић, Т.. (2020). Заштита права на родну равноправност. in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. Београд : Српска академија наука и уметности., 85-103. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10857
Петрушић Н, Маринковић Т. Заштита права на родну равноправност. in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019.. 2020;:85-103. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10857 .
Петрушић, Невена, Маринковић, Танасије, "Заштита права на родну равноправност" in Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. (2020):85-103, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10857 .