Вишеструка и интерсекционална дискриминација

Abstract

In this paper, the concepts of multiple and intersectional discrimination are analytically confronted, with the basic idea of the necessity of theoretical and practical application of both. The concept of intersectional discrimination encompasses the interactivity of crossed, combined discriminogenic circumstances, ie. those of social and identity status / affiliation that may act as discriminatory multipliers, e.g. nationality, religion, poverty, disability, rural residence, etc. with the mandatory presence of a gender component. Unlike the concept of multiple (combined, multiplicative) discrimination, which is a form of mechanical summation of all grounds of discrimination, with the possible and non-priority presence of the element of gender, intersectionality enables through the prism of gender an analysis of their synergistic, interactive crossing. The aim of the paper is to affirm a contextually critical approach to gender based discrimination. This provides more effective ways of dealing analytically with the complex and diverse manifestations of discrimination against women, through understanding their specific multiple exposure to cross discrimination. Cited as examples are the position of lesbians, which is fundamentally different from the general position of women, but also from the specific position of the LGBTI population, older women, Roma women, women with disabilities, rural women, trans women, women in prison, single mothers and the like. The paper applies the approach of opposing the essentialist understanding of women as a homogeneous group of common social and class position, identity, economic and political interests, exposure to the same discriminatory and security risks. The most important result is the affirmation of an intersectional approach to the synergistic association of discriminatory circumstances and discriminatory multipliers on women. As a result, the concept of multiple discrimination, which is considered a necessary starting point for intersectional analysis and the creation of appropriate social policies, is by no means rejected.

У овом раду се аналитички сучељавају концепти вишеструке и интерсекционалне дискриминације, са основном идејом неопходности теоријске и практичне примене оба. Концепт интерсекционалне дискриминације обухвата интерактивност укрштених, комбинованих дискриминогених околности, тј. оних друштвених и идентитетских статуса/припадности који могу да делују као дискриминаторни мултипликатори, нпр. националност, религија, сиромаштво, инвалидитет, рурално пребивалиште и сл. уз обавезно присуство компоненте родне припадности. За разлику од концепта вишеструке (комбиноване, мултипликоване) дискриминације која је пре вид механичког збрајања свих основа дискриминације, уз евентуално и неприоритетно присуство елемента родне припадности, интерсекционалност омогућава кроз призму рода анализу њихове синергичне, интерактивне укрштености. Циљ рада је афирмисање контекстуално критичког приступа родно заснованој дискрими нацији. То омогућује ефективније начине аналитичког бављења комплексним и различитим манифестацијама дискриминације жена, кроз разумевање њихове специфичне мултипликоване изложености укрштеној дискриминацији. Наводе се као примери положај лезбејки који се суштински разликује и од општег положаја жена, али и од специфичног положаја ЛГБТИ популације, старијих жена, Ромкиња, жена са инвалидитетом, руралних жена, транс жена, жена на издржавању затворске казне, самохраних мајки и сл. У раду се примењује приступ супротстављања есенцијалистичком схватању жена као хомогене групе заједничког друштвеног и класног положаја, идентитета, економских и политичких интереса, изложености истим дискриминаторним и безбедносним ризицима. Најважнији резултат је афирмисање интерсекционалног приступа синергичном садејству дискриминогених околности и дискриминаторних мултипликатора на жене. Притом се резултатски никако не одбацује концепт вишеструке дискриминације, који се сматра неопходним полазиштем за интерсекционалну анализу и креирање одговарајућих друштвених политика.