У музиколошким студијама деценијама се, понекад и уопштено, говори о руском утицају на српско појање. Резултати конкретних истраживања указали су на корене руско-српских појачких веза у 17. веку. У руским рукописима са линеарном квадратном нотацијом, осим кијевског, присутни су гречески, б'лгарски и сербски роспев, који указују на блиску сарадњу украјинских епархија и богословских школа са грчким, српским и бугарским манастирима и
монасима у том периоду. Везе са руским црквено-музичким наслеђем, посредно и са музиком западне Европе, уочене су и у традиционалном српском народном црквеном појању које је, са основама у старијој хришћанској традицији развијаној на простору Источног
римског царства, утврђено у другој половини 18. и почетком 19. века, а неговано на подручју Карловачке митрополије и Митрополије Србије. Сеобе српског народа у Хабзбуршку монархију у 18. веку условиле су неминовно продирање различитих елемената нових утицаја на пољу црквено-уметничког стваралаштва. За нашу т...ему посебно су значајне чињенице о раду учитеља из Москве и Кијева који су, поред грчких учитеља са Свете Горе, били ангажовани у новоосниваним славенским и славено-латинским школама у Монархији, као и о школовању српских студената на Кијевској духовној академији у овом периоду. Занимљиво је, међутим, да о музичкој делатности руских учитеља нису издвојена посебна сведочанства, као и да у мелографским збиркама које сведоче о једногласној пракси српског појања датог периода није забележен посебан корпус литургијских песама по руском напеву. Руски утицаји тумачени су и кроз питање увођења руске редакције црквенословенског језика посредством руских богослужбених књига.
Keywords:
српско појање / руско појање / руско-српске појачке везе / црквено-поjачке праксе 19. и 20. века
Source:
Theorie und Geschichte der Monodiе, Band 10, 2020, 257-300
TY - CONF
AU - Марјановић, Наташа
PY - 2020
UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10758
AB - У музиколошким студијама деценијама се, понекад и уопштено, говори о руском утицају на српско појање. Резултати конкретних истраживања указали су на корене руско-српских појачких веза у 17. веку. У руским рукописима са линеарном квадратном нотацијом, осим кијевског, присутни су гречески, б'лгарски и сербски роспев, који указују на блиску сарадњу украјинских епархија и богословских школа са грчким, српским и бугарским манастирима и
монасима у том периоду. Везе са руским црквено-музичким наслеђем, посредно и са музиком западне Европе, уочене су и у традиционалном српском народном црквеном појању које је, са основама у старијој хришћанској традицији развијаној на простору Источног
римског царства, утврђено у другој половини 18. и почетком 19. века, а неговано на подручју Карловачке митрополије и Митрополије Србије. Сеобе српског народа у Хабзбуршку монархију у 18. веку условиле су неминовно продирање различитих елемената нових утицаја на пољу црквено-уметничког стваралаштва. За нашу тему посебно су значајне чињенице о раду учитеља из Москве и Кијева који су, поред грчких учитеља са Свете Горе, били ангажовани у новоосниваним славенским и славено-латинским школама у Монархији, као и о школовању српских студената на Кијевској духовној академији у овом периоду. Занимљиво је, међутим, да о музичкој делатности руских учитеља нису издвојена посебна сведочанства, као и да у мелографским збиркама које сведоче о једногласној пракси српског појања датог периода није забележен посебан корпус литургијских песама по руском напеву. Руски утицаји тумачени су и кроз питање увођења руске редакције црквенословенског језика посредством руских богослужбених књига.
PB - Brno : Tribun EU s. r. o.
C3 - Theorie und Geschichte der Monodiе, Band 10
T1 - Русский“ напев в сербском и „сербский“ в русском пении. Примеры из практики церковного пения XIX и ХХ веков
T1 - "Руски“ напев у српском и „српски“ у русском поjању – примери из црквено-поjачке праксе 19. и 20. века
SP - 257
EP - 300
UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10758
ER -
@conference{
author = "Марјановић, Наташа",
year = "2020",
abstract = "У музиколошким студијама деценијама се, понекад и уопштено, говори о руском утицају на српско појање. Резултати конкретних истраживања указали су на корене руско-српских појачких веза у 17. веку. У руским рукописима са линеарном квадратном нотацијом, осим кијевског, присутни су гречески, б'лгарски и сербски роспев, који указују на блиску сарадњу украјинских епархија и богословских школа са грчким, српским и бугарским манастирима и
монасима у том периоду. Везе са руским црквено-музичким наслеђем, посредно и са музиком западне Европе, уочене су и у традиционалном српском народном црквеном појању које је, са основама у старијој хришћанској традицији развијаној на простору Источног
римског царства, утврђено у другој половини 18. и почетком 19. века, а неговано на подручју Карловачке митрополије и Митрополије Србије. Сеобе српског народа у Хабзбуршку монархију у 18. веку условиле су неминовно продирање различитих елемената нових утицаја на пољу црквено-уметничког стваралаштва. За нашу тему посебно су значајне чињенице о раду учитеља из Москве и Кијева који су, поред грчких учитеља са Свете Горе, били ангажовани у новоосниваним славенским и славено-латинским школама у Монархији, као и о школовању српских студената на Кијевској духовној академији у овом периоду. Занимљиво је, међутим, да о музичкој делатности руских учитеља нису издвојена посебна сведочанства, као и да у мелографским збиркама које сведоче о једногласној пракси српског појања датог периода није забележен посебан корпус литургијских песама по руском напеву. Руски утицаји тумачени су и кроз питање увођења руске редакције црквенословенског језика посредством руских богослужбених књига.",
publisher = "Brno : Tribun EU s. r. o.",
journal = "Theorie und Geschichte der Monodiе, Band 10",
title = "Русский“ напев в сербском и „сербский“ в русском пении. Примеры из практики церковного пения XIX и ХХ веков, "Руски“ напев у српском и „српски“ у русском поjању – примери из црквено-поjачке праксе 19. и 20. века",
pages = "257-300",
url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10758"
}
Марјановић, Н.. (2020). Русский“ напев в сербском и „сербский“ в русском пении. Примеры из практики церковного пения XIX и ХХ веков. in Theorie und Geschichte der Monodiе, Band 10
Brno : Tribun EU s. r. o.., 257-300.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10758
Марјановић Н. Русский“ напев в сербском и „сербский“ в русском пении. Примеры из практики церковного пения XIX и ХХ веков. in Theorie und Geschichte der Monodiе, Band 10. 2020;:257-300.
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10758 .
Марјановић, Наташа, "Русский“ напев в сербском и „сербский“ в русском пении. Примеры из практики церковного пения XIX и ХХ веков" in Theorie und Geschichte der Monodiе, Band 10 (2020):257-300,
https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10758 .
