Узроци дубоке економске кризе у Србији

Abstract

Након распада СФР Југославије, деветогодишњих санкција Уједињених нација, дезинвестирања, прилива огромног броја избеглица, неадекватних мера економске политике, а посебно ваздушне агресије НАТО-а, привреда Србије је била у катастрофалном стању. Погрешан концепт привредних реформи, а нарочито претерана и нагла либерализација увоза, лош модел приватизације, а посебно екстремно прецењена вредност динара имали су за последицу тзв. холандску болест привреде Србије која је ескалирала у периоду 2001–2008, па је привреда Србије, а посебно индустрија упадала у све већу кризу. Светска економска криза је по низу основа погодила привреду Србије, али је она имала и неке користи од те кризе, пре свега, по основу побољшања односа размене (terms of trade). Пре свега због погрешног концепта реформи, последњих година конкурентност привреде Србије се смањује, па је она на најновијој ранг листи Светског економског форума пала на чак 96. место, док је пре две године била на 85. месту. То је последица све теже економске и друштвене кризе које се међусобно поспешују. У циљу заустављања ескалације економске и друштвене кризе, Србија би морала окупити врхунске научне раднике који би креирали визију будућег друштвеног и привредног система и стратегију привредног развоја које би консензусом усвојила и доследно реализовала.

Following the breakup of SFR Yugoslavia, nine years of UN sanctions, disinvestment, a huge refugee influx, inadequate economic policy measures and, especially, NATO’s air aggression, Serbia’s economy was in a state of catastrophe. A wrong concept of economic reforms, especially the excessive and abrupt liberalization of imports, a bad privatization model and, particularly, the extreme overvaluation of the dinar resulted in the so-called Dutch disease, which escalated in the 2001-2008 period, throwing Serbia’s economy, and especially its industry, into an even worse crisis. The global economic crisis hit Serbia’s economy in various ways. However, Serbia also had some benefits from the crisis, before all in an improvement in terms of trade. Primarily due to the wrong reform concept, the competitiveness of Serbia’s economy has declined in recent years, causing its fall to the 96th place on the World Economic Forum list, down from the 85th place it held two years before. That was a consequence of the worsening economic and social crises, which have mutually reinforced each other. In order to stem this escalation of its economic and social crisis, Serbia needs to bring together its top scholars, who would create a vision of a future social and economic system, along with an economic development strategy that would be adopted by consensus and faithfully realized.