Криза и/или ненаучене лекције
Crisis or an (un)learned lesson
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У актуелној економској кризи нема ничег фундаментално новог. Сваки школовани економиста је могао да закључи када је после 2000. дошло до вртоглавог раста цена некретнина и експанзије финансијских деривата да је само питање дана када ће доћи до избијања кризе.
Привреда Србије нашла се у озбиљним економским тешкоћама и пре избијања светске еко-
номске кризе. Основни разлог за то је неолиберални концепт на коме је заснована транзиција у
Србији. Процес деиндустријализације Србије се коначно мора зауставити. Нужно је вођење ин-
дустријске политике.
Ради будућности Србије и њених грађана мора се вратити поверење у економску науку. Да
се поново не би десило да нас криза изненади и врати деценију уназад, нужно је поново развити
одговарајућу инфраструктуру научних институција из области економских наука онако како је
то у свим озбиљним европским државама. Свака од њих мора имати јасно дефинисану делатност
(као што су то, на пример, до 1972. имали Институт економских наука, Институт за ...међународну
политику и привреду, Институт за упоредно право), програм рада и дугорочне изворе финансирања из јавних извора. Економски институт САНУ био би на научној мапи Србије нужан сегмент
такве према народу и држави одговорно постављене мреже институција. Доносиоци одлука на
државном нивоу би тада били у ситуацији да располажу независним и на економској науци заснованим анализама и прогнозама.
Тhere is nothing fundamentally new in the current economic crisis. When real
estate prices began their dizzying ascent and financial derivatives radically expanded in the period
after 2000, any trained economist could conclude that it was only a matter of time before a crisis
would break out. It is important to underline that the neoliberal paradigm is not the only model for a
market economy. The Serbian economy had found itself in serious economic difficulties even before
the outbreak of the global economic crisis. The main reason for that was the neoliberal concept on
which the transition in Serbia was based.
The de-industrialization process in Serbia must finally be stopped. It is essential to conduct
industrial policy. For the sake of Serbia’s future, it is important to restore trust in the science of
economics. A necessary step in this direction would be the development of a network of economic
institutes. An Institute of Economics of the Serbian Academy of Science and A...rts would be an
essential part of a good planned network of such institutions.
Кључне речи:
неолиберална парадигма / економска криза / деиндустријализација / индустријска политика / економски институти / economic crisis / neoliberal paradigm / de-industrialization / industrial policy / economic institutesИзвор:
Економска криза : порекло и исходи, 2018, 14, 245-257Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Зборник радова с научног скупа Криза: порекло и исходи одржаног у САНУ 20. априла 2010. године.
TY - CONF AU - Попов, Ђорђе PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10597 AB - У актуелној економској кризи нема ничег фундаментално новог. Сваки школовани економиста је могао да закључи када је после 2000. дошло до вртоглавог раста цена некретнина и експанзије финансијских деривата да је само питање дана када ће доћи до избијања кризе. Привреда Србије нашла се у озбиљним економским тешкоћама и пре избијања светске еко- номске кризе. Основни разлог за то је неолиберални концепт на коме је заснована транзиција у Србији. Процес деиндустријализације Србије се коначно мора зауставити. Нужно је вођење ин- дустријске политике. Ради будућности Србије и њених грађана мора се вратити поверење у економску науку. Да се поново не би десило да нас криза изненади и врати деценију уназад, нужно је поново развити одговарајућу инфраструктуру научних институција из области економских наука онако како је то у свим озбиљним европским државама. Свака од њих мора имати јасно дефинисану делатност (као што су то, на пример, до 1972. имали Институт економских наука, Институт за међународну политику и привреду, Институт за упоредно право), програм рада и дугорочне изворе финансирања из јавних извора. Економски институт САНУ био би на научној мапи Србије нужан сегмент такве према народу и држави одговорно постављене мреже институција. Доносиоци одлука на државном нивоу би тада били у ситуацији да располажу независним и на економској науци заснованим анализама и прогнозама. AB - Тhere is nothing fundamentally new in the current economic crisis. When real estate prices began their dizzying ascent and financial derivatives radically expanded in the period after 2000, any trained economist could conclude that it was only a matter of time before a crisis would break out. It is important to underline that the neoliberal paradigm is not the only model for a market economy. The Serbian economy had found itself in serious economic difficulties even before the outbreak of the global economic crisis. The main reason for that was the neoliberal concept on which the transition in Serbia was based. The de-industrialization process in Serbia must finally be stopped. It is essential to conduct industrial policy. For the sake of Serbia’s future, it is important to restore trust in the science of economics. A necessary step in this direction would be the development of a network of economic institutes. An Institute of Economics of the Serbian Academy of Science and Arts would be an essential part of a good planned network of such institutions. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Економска криза : порекло и исходи T1 - Криза и/или ненаучене лекције T1 - Crisis or an (un)learned lesson SP - 245 EP - 257 IS - 14 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10597 ER -
@conference{ author = "Попов, Ђорђе", year = "2018", abstract = "У актуелној економској кризи нема ничег фундаментално новог. Сваки школовани економиста је могао да закључи када је после 2000. дошло до вртоглавог раста цена некретнина и експанзије финансијских деривата да је само питање дана када ће доћи до избијања кризе. Привреда Србије нашла се у озбиљним економским тешкоћама и пре избијања светске еко- номске кризе. Основни разлог за то је неолиберални концепт на коме је заснована транзиција у Србији. Процес деиндустријализације Србије се коначно мора зауставити. Нужно је вођење ин- дустријске политике. Ради будућности Србије и њених грађана мора се вратити поверење у економску науку. Да се поново не би десило да нас криза изненади и врати деценију уназад, нужно је поново развити одговарајућу инфраструктуру научних институција из области економских наука онако како је то у свим озбиљним европским државама. Свака од њих мора имати јасно дефинисану делатност (као што су то, на пример, до 1972. имали Институт економских наука, Институт за међународну политику и привреду, Институт за упоредно право), програм рада и дугорочне изворе финансирања из јавних извора. Економски институт САНУ био би на научној мапи Србије нужан сегмент такве према народу и држави одговорно постављене мреже институција. Доносиоци одлука на државном нивоу би тада били у ситуацији да располажу независним и на економској науци заснованим анализама и прогнозама., Тhere is nothing fundamentally new in the current economic crisis. When real estate prices began their dizzying ascent and financial derivatives radically expanded in the period after 2000, any trained economist could conclude that it was only a matter of time before a crisis would break out. It is important to underline that the neoliberal paradigm is not the only model for a market economy. The Serbian economy had found itself in serious economic difficulties even before the outbreak of the global economic crisis. The main reason for that was the neoliberal concept on which the transition in Serbia was based. The de-industrialization process in Serbia must finally be stopped. It is essential to conduct industrial policy. For the sake of Serbia’s future, it is important to restore trust in the science of economics. A necessary step in this direction would be the development of a network of economic institutes. An Institute of Economics of the Serbian Academy of Science and Arts would be an essential part of a good planned network of such institutions.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Економска криза : порекло и исходи", title = "Криза и/или ненаучене лекције, Crisis or an (un)learned lesson", pages = "245-257", number = "14", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10597" }
Попов, Ђ.. (2018). Криза и/или ненаучене лекције. in Економска криза : порекло и исходи Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 245-257. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10597
Попов Ђ. Криза и/или ненаучене лекције. in Економска криза : порекло и исходи. 2018;(14):245-257. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10597 .
Попов, Ђорђе, "Криза и/или ненаучене лекције" in Економска криза : порекло и исходи, no. 14 (2018):245-257, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10597 .