Историјски усуд капитализма: криза као последица неконтролисаног раста

Abstract

Рад анализира настанак и развој капитализма, када је још у његовим најранијим фазама уочено да се човек у циљу остварења што већег профита користи свим могућим средствима која су често у супротности с основним моралним начелима друштва. Постепено, та његову „глад” за новцем постаје неконтролисана и покреће ланац узрочно-последичних односа који се редовно завршавају кризама с несагледивим последицама. Нагли економски раст увек је еуфоричан, а прати га повећана потрошња и невероватни скокови цена робе на тржишту. У почетку се ствара привид благостања и потпуне контроле ситуације. Код најширих друштвених слојева улива се оптимизам у погледу будућности, а и чини се да је новац „бесплатан” и да су „добитници” они који га не размишљајући троше, односно да су „губитници” они који оклевају. Затим се редовно нешто догоди, нешто што доведе у питање читав систем који је до тада функционисао и манија прераста у панику. С нестанком поверења све почиње да се руши – све оно што се до тада еуфорично куповало, сада се још еуфоричније продаје. Историјско искуство је показало да је разорна моћ финансијских криза – које је произвео човек, много већа по њега самог од елементарних непогода – које је произвела природа.

L‚article analyse l‘émergence et le développement du capitalisme, quand il a été encore à ses débuts remarqué que l‘homme afin de réaliser davantage de bénéfices en utilisant tous les moyens possibles, qui sont souvent en conflit avec les principes moraux fondamentaux de la société. Peu à peu, que sa „faim“ de l‘argent devient incontrôlée et commence la chaîne de relations causales qui se terminent régulièrement avec la crise aux conséquences imprévisibles. La croissance économique soudaine est toujours euphorique, suivie par la consommation augmentée et le prix incroyable de marchandises sur le marché. Au début, il se crée une illusion de la prospérité et le plein contrôle de la situation. Dans les couches sociales les plus larges se fait de l‘optimisme quant à l‘avenir, et il semble que l‘argent est „libre“ et que les „gagnants“ sont ceux qui dépensent sans réfléchir, en effet, des „perdants“ sont ceux qui sont réticents. Puis quelque chose se produit toujours, ce qui remet en question tout le système qui a fonctionné jusqu’à là et la manie se transforme en panique. C’est avec la disparition de la confiance que tout a commencé à s‘effondrer – ce que a été acheté alors euphoriquement se vend maintenant encore plus euphoriquement. L‘expérience historique a montré que la puissance destructrice de la crise financière-produite par l’homme est beaucoup plus grave pour lui que les catastrophes naturelles – produite par la nature.