Криза: неолиберална дијагноза - кејнзовска терапија?

Abstract

Колико је оправдано позивање на Кејнза у покушајима превазилажења нове велике економске кризе? Колико се криза може приписати и одбацивању низа етичких вредности неопходних за добро функционисање тржишта? Да ли ће капитализам преживети ову кризу? То су била питања која су лебдела над скупом „Нови свет, нови капитализам”, који је у јануару 2009. одржан у Паризу, мада је дневни ред био конципиран тако да су разматрања остала у границама постојећег поретка, као што је приметио и Паскал Лами (Pascal Lamy), генерални директор Светске трговинске организације и један од учесника скупа. Едмунд Фелпс, један од три носиоца Нобелове награде за економске науке који су присуствовали скупу, изнео је идеју да „капитализам није неопходан да би се једна земља развијала” „али би у садашњој етапи глобализације тај пут био тешко остварљив”.

How justified is it to invoke Keynes in attempting to overcome the new great economic crisis? To what extent can the crisis be ascribed to the rejection of numerous ethical values necessary for the functioning of the market? Will capitalism survive this crisis? These were the questions that hung in the air during the conference “New World, New Capitalism,” held in 2009 in Paris, even though the agenda was conceived in such a way as to keep the discussion within the bounds of the existing order, as noted by Pascal Lamy, Director-General of the World Trade Organization and one of the conference participants. Edmund Phelps, one of the three winners of the Nobel Prize for Economics in attendance, said that “capitalism isn’t necessary in order for a country to develop… but, at the current stage of globalization, such a path would be difficult to achieve.”