Економска криза: поуке за економску теорију и политику

Abstract

У периоду од преко 100 година готово да постоји општа сагласност о питању дефиниције кризе. Капиталистичко друштво је стално изложено различитим унутрашњим и спољним чиниоцима, који доводе до поремећаја система. Рад обухвата анализу привредних циклуса, који прате развојни пут привреде и утичу на појаву кризе. Економисти новијег доба су увидели, да све чешће, на појаву кризе утичу структурни фактори, у виду финансијске глобализације, дерегулације и непрекидних иновација, информационе технологије и све већег броја финансијских посредника. Да би разумели савремени обухват кризе, потребно је анализирати и цикличне и структурне факторе, кроз различите микро и макроекономске теорије јер кризе стварају више (а не мање) основа и могућности за напредак.

During the last 100 years, there has been a general consensus on the definition of crisis. Capitalist society is constantly exposed to various internal and external factors, leading to disturbances of the system. The paper offers an analysis of business cycles that accompany economic development and contribute to the occurrence of crises. Contemporary economists have often found that crises are influenced by structural factors, in the form of financial globalization, deregulation and ceaseless innovation, information technologies and a growing number of financial intermediaries. To understand the present scope of the crisis, it is necessary to analyze both cyclical and structural factors, through a variety of micro and macroeconomic theories, as crises create more (rather than fewer) opportunities for progress.