Теорија кризе - криза модерних теорија

Abstract

Настанак и развој светске економске кризе која се с финансијског сектора про- ширила на најшире поље друштвеног живота и превазишла економске димензије, у теоријским оквирима посматра се на различите, међусобно противуречне, начине: или као конјунктурна, периодична, или као структурна, велика криза чији се узроци, у зависности од теоријских и идеолошких опредељења посматрају или као последице несавршености функционисања тржишта или неадекватног уплива државе те њених нормативних активности усмерених на поље слободнотржишне утакмице. У ширем пак смислу, она се види као вредносно-системска криза што се тумачи у оквирима историјске дијалектике коју је зацртала модерна епоха. Посматрајући историјат теоријских погледа на кризу у модерној епохи у најширем, културно-цивилизацијском, односно вредносном контексту, у раду се заступа теза не само о неподобности тумачења наступајуће ве- лике системске кризе која има глобалне димензије из перспективе модерних теоријских погледа. Напротив, управо се у њима и њиховим идеолошко-теоријским изразима виде рационализовани изрази тежњи преовладавања кризе модерности као сталног наличја њеног развојног тока што је стално проузроковао нове и продубљивао старе кризне моменте, управо оне који у савременом тренутку воде у правцу њиховог епохалног завршетка што изискује суштински другачије парадигматично превазилажење свих досадашњих модерних теоријско-практичних напора зарад објашњења и превазилажења кризе.

The onset and development of the global economic crisis, which spread from the financial sector to the broadest sectors of social life and surpassed purely economic dimensions, is viewed in different, often contradictory ways in the theoretical framework: either as part of the normal economic cycle, periodic, or as a structural, great crisis whose causes, depending on the theoretical and ideological standpoint, are seen either as a consequence of the imperfect functioning of the market or of inadequate state participation and its normative activities vis-à-vis the competition of free market. In a broader sense, it is seen as a value-systemic crisis, interpreted within the framework of the historical dialectics defined by the modern era. In reviewing the history of theoretical views on the crisis of the modern era in the broadest, cultural-civilizational, i.e. value-based context, the text argues against interpreting the coming great systemic crisis of global dimensions from the standpoint of modern theoretical views. On the contrary, they and their ideological-theoretical expressions contain rationalized expressions of tendencies to overcome the crisis of modernity as a constant obverse of its course of development, which has constantly produced new and deepened old crisis moments, precisely those that are presently leading in the direction of their epochal ending, which necessitates an essentially different paradigmatic overcoming of all previous modern theoretical-practical efforts to explain and overcome the crisis.