Међуратне инвестиције у југословенску индустрију и хрватско-словеначка пропаганда

Abstract

У периоду 1919–1938. у Југославији од укупних инвестиција у индустрију на Словенију, Хрватску и Славонију отпада 47,1% (становништво 27,6%). Северозападни региони кључну економску предност стекли су у првом петогодишту након Првог светског рата (1919– 1923). У том периоду на ове три покрајине отпада 60,1% од укупно подигнутих индустријских постројења, 60,3% од укупно инвестираног капитала у индустрију и 76,3% инсталисаних коњских снага, при чему је запослено 61,6% од укупног броја запослених у Краљевини. А све време у Хрватској и Словенији се жале да су депривилеговани и да их Србија искоришћава*.

Of the total investments in Yugoslav industry between 1919 and 1938, 47.1% went to Slovenia, Croatia and Slavonia (representing 27.6% of the total Yugoslav population). The north-western regions of the country achieved their crucial economic advantage within the first five years after World War I (1919–1923). During this period, 60.1% of all industrial factories were erected in these three provinces, which also received 60.3% of the total investment capital in industry, and 76.3% of all installed horsepower. Furthermore, 61.6% of the total number of employees in the Kingdom were employed in this region. Despite these facts, Croatia and Slovenia endlessly complained about their deprivileged status within the Kingdom and about being exploited by Serbia.