Аграрна криза у Србији, 1925-1935.

Abstract

По завршетку Првог светског рата, сељаштво у Србији је настојало да што пре обнови своје ратом разорено газдинство. Без државног јефтиног пољопривредног кредита, уз одуговлачење с накнадом ратне штете, оно је било принуђено да се задужује, често под веома неповољним условима, очекујући да ће конјунктура пољопривреде потрајати. Како је, међутим, већ 1925. године уследио нагли пад цена пољопривредних производа, задужено сељаштво у Србији суочило се с пољоприведном кризом, коју су неродне године: 1927. и 1928. додатно продужиле. Неуспевши да савлада ову кризу, оно је било захваћено новом, великом светском аграрном кризом 1929–1934. године, која ће у Србији, поново, потрајати дуже због изразито сушне и неродне 1935. године. Дуготрајна аграрна криза проузроковала је презадуженост сељаштва у Србији и његово све чешће претварање у најамне раднике.

After the end of the Great War, the peasantry in Serbia sought to reconstruct its destroyed homesteads as quickly as possible. The unavailability of cheap state agricultural loans as well as foot dragging in the payment of reparations, compelled peasants to take out loans, often under highly unfavorable terms, in the hope that the demand for agricultural products would last. However, as early as 1925, there was a huge decrease in prices of agricultural products, and the indebted peasantry was faced with an agrarian crisis, which was additionally prolonged by crop failures in 1927 and 1928. Unable to overcome this crisis, it fell victim to the great global agrarian crisis that lasted from 1929 to 1934, and even longer in Serbia due to a severe drought in the ensuing year (1935). The prolonged agrarian crisis left many Serbian peasants heavily in debt and forced a significant number of them to become hired labor.