Економска политика и конјуктура у Југославији, 1919-1925.

Abstract

Политичке тешкоће после стварања Краљевине СХС довеле су до споре изградње државних институција, што је изазвало финансијску кризу. Буџет је финансиран привременим уредбама, порези слабо прикупљани, буџетски дефицит, новчана маса и инфлација су расли. Тек од 1922–1923. године почиње стабилизација државних финансија, престанак задуживања код Народне банке и јачање курса динара. С друге стране, инфлациона ликвидност подстакла је привредну конјунктуру, али ју је укочила стабилизација током 1924–1925. године.

Political difficulties after creation of the Kingdom of Yugoslavia led to a slow building of state institutions, thus generating financial crisis. The budget was regulated by short term decrees, taxes were poorly collected, the budget deficit was considerable and financed by newly printed money, and inflation grew. Only in 1922 the stabilization of public finances started, the borrowing from the National Bank was stopped, and the strengthening of the dinar begun. On the other hand, inflation liquidity has favored good market conditions during 1919–1923 period, which ended in 1924–1925 with a strong dinar and restrictive monetary policy.