Политички одговор на демографске изазове

Abstract

Популациони изазови су високо рангирани на политичким агендама у XXI веку. Отуда постоји посебна потреба да се проучавају карактеристике, детерминишући фактори, последице, законитости у кретању и очекиване промене у будућности сваког од издвојених популационих изазова. То је задатак демографа. Истовремено се од ис- траживача науке о становништву очекује да помогну у проналажењу одговора на акту- елне дилеме са којима се владе суочавају. То претпоставља постојање дијалога између демографа и доносилаца одлука. Ова врста дијалога није тако честа у Србији. Она је битна да би популациона политика била заснована на чињеницама. Но, заједничко раз- мишљање демографа и доносилаца одлука о одговору на демографске изазове изнето у раду је још значајнији корак од успостављања дијалога у овој сфери. Фокус у раду је на политичком одговору Србије на низак ниво рађања, популационо старење и веће исељавање од усељавања у земљу. Поред оцене стања политичког одговора у ове три сфере, изнесена су и очекивања везана за надградњу политичког одговора Србије на издвојене демографске проблеме, заснована на релевантним теоријским разматрањи- ма, резултатима спроведених истраживања, искуствима других земаља и препорукама међународних организација.

Population challenges rank high on the 21st century policy agendas. Hence the special need to study the characteristics, determining factors, consequences, rules governing the trends and the expected evolution of each of the identified population challenges in the future. This is the task for demographers. Furthermore, demographic researchers are expected to be instrumental in finding answers to the topical dilemmas faced by governments. This assumes the existence of a dialogue between demographers and decision-makers. This kind of dialogue is not so common in Serbia. It is critical for ensuring a fact-based population policy. However, the demographers’ and decision-makers’ joint consideration of the response to demographic challenges, presented in this paper, is an even more meaningful step than the establishment of the dialogue in this field. The paper focuses on Serbia’s policy response to low birth levels, population ageing and the fact that emigration exceeds immigration. In addition to the assessment of the status of the policy response in these three fields, it also presents expectations regarding the enhancement of Serbia’s policy response to the selected demographic challenges, based on relevant theoretical considerations, the results of undertaken studies, the experiences of other countries and the recommendations of international organisations.