Демографски оквири неравнотеже на тржишту рада из дугорочне перспективе

Abstract

У раду су демогрaфски оквири тржишта рада у Србији у XX веку сагледани на основу пројекција становништва до 2061. године. Аутор у првом делу рада анали- зира популациону динамику Србије у петодеценијском претпројекционом периоду од 1961. до 2011. године и значај појединих компоненти демографског раста (рађања, уми- рања, миграција), као и старосне структуре. Посебна пажња је посвећена миграцијама зато што је Србија из деценије у деценију мењала статус из нето емиграционе у нето имиграциону земљу, и обратно. У другом делу рада су приказани најважнији резултати ауторових пројекција ста- новништва Србије у периоду 2011–2061. Пројекције су рађене у пет варијанти: ниског фертилитета, средњег фертилитета, високог фертилитета, нултог миграционог салда и варијанта интензивне имиграције. Србија би према резултатима прве четири пројек- ционе варијанте у 2061. години имала мањи број становника него 2011. године (7,2 милиона). Смањење би износило од 1,0 милиона (варијанта високог фертилитета) до 2,4 милиона (варијанта ниског фертилитета). До повећања становништва, и то умере- ног, дошло би једино под претпоставком реализације варијанте интeнзивне имиграције (позитиван годишњи миграциони салдо од 39,4 хиљаде почев од 2021. године). У раду се наглашава да демографски оквири понуде и тражње на тржишту рада не зависе само од обима укупног становништва већ и од старосне структуре. Србија би, према свим пројекционим варијантама, у 2061. години била демографски знатно старија него 2011, а радно способно становништво би било малобројније и с мањим уделом у укупном становништву земље.

The demographic framework of the Serbian labor market imbalance in the 21st century is analyzed on the basis of the results of the population projections to 2061. In the first part of the paper, author analyzes population dynamics in the five decade pre-projection period 1961–2011, and the impact of three population change components: births, deaths, and migration, as well as the age structure. Special attention is dedicated to the migration flows, because Serbia from decade to decade changed status from a net emigration to a net immigration country, and vice versa. In the second part of the paper there are presented most important results of the author’s population projections of Serbia 2011–2061. The projections are made in five scenarios: variants of low fertility, medium fertility, and high fertility, zero net migration variant, and intense immigration variant. In 2061, according to the results of four population projection variants, Serbia would be less populated than in the initial year (2011). The population decrease was calculated from 1.0 million (high fertility variant) to 2.4 million (low fertility variant). The population would increase only by the intense immigration variant which assumes unchanged 39.4 thousands yearly net immigration since 2021. In the paper it is emphasized that the demographic framework of the supply and demand at the labor market depends not only on the population size but also on the age structure. According to the all projection variants, Serbia would have significantly older population in 2061 than in 2011, with less numerous working age population and its smaller share in total population.