Прве три банкарске кризе у Србији до 1914.
The first three banking crises in Serbia before 1914
Конференцијски прилог (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У Србији су се догодиле три банкарске кризе до 1914. – једна индивидуална
и две системске. Прву кризу представља пад највеће приватне банке – Прве српске банке која је
почела крајем 1872. и завршила се ликвидацијом банке 1875. Две системске кризе су се догодиле
1908. и 1912. године. Оне су биле узроковане падом поверења у банке за време анексионе кризе
и Балканских ратова. Захваљујући мерама Народне банке и српске Владе, обе кризе нису дуго
трајале нити су имале негативне последице у виду банкротстава банака, рецесије, буџетских дефицита, раста јавног дуга и валутних криза. Анализа показује да је функција „крајњег кредитора”
суштински била у рукама српске државе, јер је Народна банка у овој функцији била ограничена
законским обавезама одржавања конвертибилности и покрића као и контингентирањем емисије
сребрних новчаница.
There were three banking crises in Serbia before 1914 – one individual and two
systemic ones. The first crisis was the failure of the largest private bank, The First Serbian Bank,
which began at the end of 1872 and ended with the liquidation of the bank in 1875. The two systemic
crises of 1908 and 1912 were caused by decreased confidence in banks in times of the Bosnian
Annexation Crisis and the Balkan Wars. Due to the concerted actions of the National Bank and the
Serbian government, the systemic crises did not last long and did not have negative consequences
in the form of bank bankruptcies, recessions, increased public debt and currency crises. Analysis
shows that the Serbian government was actually the “lender of last resort” because the National
Bank was limited in this function by legal provisions of maintaining convertibility and cover, as well
as limits on the issue of silver banknotes.
Кључне речи:
банкарска криза / крајњи кредитор / депозит / кредит / Народна банка / држава / banking crisis / lender of last resort / deposit / credit / National Bank / stateИзвор:
Економска криза : порекло и исходи, 2018, 14, 51-70Издавач:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Напомена:
- Зборник радова с научног скупа Криза: порекло и исходи одржаног у САНУ 20. априла 2010. године
TY - CONF AU - Стојановић, Биљана PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10539 AB - У Србији су се догодиле три банкарске кризе до 1914. – једна индивидуална и две системске. Прву кризу представља пад највеће приватне банке – Прве српске банке која је почела крајем 1872. и завршила се ликвидацијом банке 1875. Две системске кризе су се догодиле 1908. и 1912. године. Оне су биле узроковане падом поверења у банке за време анексионе кризе и Балканских ратова. Захваљујући мерама Народне банке и српске Владе, обе кризе нису дуго трајале нити су имале негативне последице у виду банкротстава банака, рецесије, буџетских дефицита, раста јавног дуга и валутних криза. Анализа показује да је функција „крајњег кредитора” суштински била у рукама српске државе, јер је Народна банка у овој функцији била ограничена законским обавезама одржавања конвертибилности и покрића као и контингентирањем емисије сребрних новчаница. AB - There were three banking crises in Serbia before 1914 – one individual and two systemic ones. The first crisis was the failure of the largest private bank, The First Serbian Bank, which began at the end of 1872 and ended with the liquidation of the bank in 1875. The two systemic crises of 1908 and 1912 were caused by decreased confidence in banks in times of the Bosnian Annexation Crisis and the Balkan Wars. Due to the concerted actions of the National Bank and the Serbian government, the systemic crises did not last long and did not have negative consequences in the form of bank bankruptcies, recessions, increased public debt and currency crises. Analysis shows that the Serbian government was actually the “lender of last resort” because the National Bank was limited in this function by legal provisions of maintaining convertibility and cover, as well as limits on the issue of silver banknotes. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Економска криза : порекло и исходи T1 - Прве три банкарске кризе у Србији до 1914. T1 - The first three banking crises in Serbia before 1914 SP - 51 EP - 70 IS - 14 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10539 ER -
@conference{ author = "Стојановић, Биљана", year = "2018", abstract = "У Србији су се догодиле три банкарске кризе до 1914. – једна индивидуална и две системске. Прву кризу представља пад највеће приватне банке – Прве српске банке која је почела крајем 1872. и завршила се ликвидацијом банке 1875. Две системске кризе су се догодиле 1908. и 1912. године. Оне су биле узроковане падом поверења у банке за време анексионе кризе и Балканских ратова. Захваљујући мерама Народне банке и српске Владе, обе кризе нису дуго трајале нити су имале негативне последице у виду банкротстава банака, рецесије, буџетских дефицита, раста јавног дуга и валутних криза. Анализа показује да је функција „крајњег кредитора” суштински била у рукама српске државе, јер је Народна банка у овој функцији била ограничена законским обавезама одржавања конвертибилности и покрића као и контингентирањем емисије сребрних новчаница., There were three banking crises in Serbia before 1914 – one individual and two systemic ones. The first crisis was the failure of the largest private bank, The First Serbian Bank, which began at the end of 1872 and ended with the liquidation of the bank in 1875. The two systemic crises of 1908 and 1912 were caused by decreased confidence in banks in times of the Bosnian Annexation Crisis and the Balkan Wars. Due to the concerted actions of the National Bank and the Serbian government, the systemic crises did not last long and did not have negative consequences in the form of bank bankruptcies, recessions, increased public debt and currency crises. Analysis shows that the Serbian government was actually the “lender of last resort” because the National Bank was limited in this function by legal provisions of maintaining convertibility and cover, as well as limits on the issue of silver banknotes.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Економска криза : порекло и исходи", title = "Прве три банкарске кризе у Србији до 1914., The first three banking crises in Serbia before 1914", pages = "51-70", number = "14", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10539" }
Стојановић, Б.. (2018). Прве три банкарске кризе у Србији до 1914.. in Економска криза : порекло и исходи Београд : Српска академија наука и уметности.(14), 51-70. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10539
Стојановић Б. Прве три банкарске кризе у Србији до 1914.. in Економска криза : порекло и исходи. 2018;(14):51-70. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10539 .
Стојановић, Биљана, "Прве три банкарске кризе у Србији до 1914." in Економска криза : порекло и исходи, no. 14 (2018):51-70, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10539 .