Civitates peregrinae у Илирику у доба Принципата према Плинијевој Naturalis historia и епиграфским изворима

Abstract

Дисертација је посвећена проучавању перегриних заједница (civitates peregrinae) натлу Илирика, односно римских провинција Далмације и Паноније које су насталењеговом поделом 9. године. Приликом успостављања римских провинција, домаћестановништво је организовано у заједнице формиране на племенском принципу. Теплеменске заједнице су углавном припадале категорији civitates stipendiariae,односно tributariae, а назив peregrinae односи се на правни статус њиховепопулације, која је већински била у статусу перегрина (у правном погледу, странци уРимској држави). На простору провинција које су обухваћене радом забележено јепостојање око педесет перегриних заједница у периоду Принципата. Главни извориза њихово познавање су епиграфски споменици и више поглавља ΙΙΙ књиге делаNaturalis historia Плинија Старијег. Поред тога, употребљени су и подаци oплеменима, сачувани код других античких писаца (Апијан, Касије Дион, Страбон,Птолемеј, Велеј Патеркул и др.). У делу Naturalis historia сачувани су списковиперегриних заједница који потичу из званичних докумената (formulae provinciarum) спочетка Ι века, због чега се сматрају поузданим. Натписи сведоче о томе да је већинаперегриних заједница које Плиније бележи у својим списковима постојала још касноу ΙΙ, а у неким случајевима и у III веку. Рад би требало да пружи заокружену слику оадминистративним решењима у провинцији, римској политици према домаћемстановништву, његовој интеграцији у Римску државу и о процесу романизације. Циљје да се просторно и временски одреде све перегрине административне јединице напростору провинција Далмације и Паноније (Горње и Доње), о чијем постојању упериоду Ι‒ΙΙΙ века имамо сведочанства. Посебна пажња посвећена је питањимаконтинуитета, трансформације и урбанизације племенских заједница. Анализомепиграфског материјала утврђено је да настанак градова на племенским територијамаврло често није морао резултирати укидањем перегриних заједница, већ да суcivitates паралелно наставиле да постоје, вероватно умањених размера. Новиепиграфски материјал, нарочито онај који се тиче провинције Паноније, отварапростор за нова истраживања, и захтева да се тема преиспита.

The dissertation is dedicated to studying peregrine communities (civitates peregrinae) inIllyricum, that is the Roman provinces of Dalmatia and Pannonia which were created by thedivision of Illyricum in 9 A.D. In the establishment of the Roman provinces the localpopulation was organized into communities based on tribal affiliation. These tribalcommunities predominantly belonged to the category of civitates stipendiariae, that istributariae, while the designation peregrinae refers to the legal status of their populations,chiefly holding the status of peregrini (from a legal stance, foreigners within the Romanstate). Within the provinces explored in this dissertation, about fifty peregrine communitiesare known to have existed during the Principate. The main sources for these communitiesare epigraphic monuments and several chapters from the third book of Pliny the Elder’sNaturalis Historia. This text preserved the lists of peregrine communities and, since thelists originate from official documents (formulae provinciarum) from the early first century,they are deemed reliable. The inscriptions attest that the majority of peregrine communitiesPliny cited in his lists existed late into the second, and in some cases even in the thirdcentury. Apart from these, information about the tribes preserved in other Classical authorswas used (Appian, Cassius Dio, Strabo, Ptolemy, Velleius Paterculus etc.). This study aimsto offer a comprehensive overview of the administrative solutions in the province, Romanpolicies towards the indigenous population, its integration into the Roman state, and theprocess of Romanization. The goal is to temporally and spatially establish all the peregrineadministrative units in the provinces of Dalmatia and Pannonia (Upper and Lower), theexistence of which in the first and second century A.D. is well attested. Special attention isdedicated to questions of continuity, transformation, and urbanization of these tribalcommunities. By an analysis of the epigraphic material it was determined that the birth oftowns within tribal territories frequently did not result in an inevitable abolition ofperegrine communities but that the civitates continued to exist separately, most likelydiminished. New epigraphic material, particularly the material in reference to the provinceof Pannonia, opens new avenues for research and requires a re-examination of the subject.