Протестантизација Рома : „бити“ и/или „имати“

Abstract

Продирање протестантског учења међу ромски народ у југоисточној Србији, интензивније деценију и по уназад, покренуло је процес преобликовања њиховог колективног идентитета. Обичаји и навике Рома бап- тиста, адвентиста, пентекосталаца и Јеховиних сведока у градовима и селима наводе на преиспитивање општеприхваћених односа унутар и ван ромске зајед- нице. Под утицајем новоусвојеног религијског погледа на свет, срж етничке и културне самобитности припадника ромског народа – препознатљивог назива Rromanipe – почиње да се заснива на измењеним „амблемима дистинкције“ у областима здравствене културе, културе понашања, рада и предузетништва итд. Збива се преосмишљавање и прилагођавање доминантних саставница ромске културе, а по значају се посебно издваја она која се тиче наглашавања важности постојања насупрот поседовања материјалних добара – „немати, а бити“.

The expansion of Protestant teaching among Roma in southeastern Serbia, more intensely in the last decade and a half, has initiated the process of reshaping their collective identity. Customs and habits of Roma Baptists, Adventists, Pentecostals and Jehovah’s Witnesses in towns and villages lead to the reconsideration of generally accepted relations inside and outside of the Romani community. In the light of the newly-accepted religious worldview, the core of the ethnic and cultural independence of the members of the Romani people – recognizably called Rromanipe – starts to be based on the changed “distinction emblems” in the area of health culture, culture of behavior, work and entrepreneurship, etc. The rethinking and adaptation of dominant components of Romani culture is taking place, with the most significant one being that which emphasizes the importance of existence instead of possession of material goods – “not to have, but to be”.