DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • English 
    • English
    • Serbian (Cyrilic)
    • Serbian (Latin)
  • Login
View Item 
  •   DAIS
  • Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
  • Посебна издања / Monographs
  • Одељење хемијских и биолошких наука
  • View Item
  •   DAIS
  • Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
  • Посебна издања / Monographs
  • Одељење хемијских и биолошких наука
  • View Item
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida

An Annotated Checklist of Vascular Flora of Serbia

Thumbnail
2018
bitstream_42892.pdf (6.840Mb)
Authors
Никетић, Марјан
Томовић, Гордана
Contributors
Стевановић, Владимир
Book (Published version)
Metadata
Show full item record
Abstract
Публикација „Критичка листа васкуларне флоре Србије“ (у даљем тексту „Листа“) дуго је чекана и на задовољство ботаничара Србије, Балканског полуострва и Европе коначно је пред нама. У научној и стручној јавности већ дуже време постоји потреба за оваквом „Листом“ или „Ка- талогом“ где ће на прегледан и сажет начин бити критички обједињени таксономски и хоролошки подаци о целокупној васкуларној флори Србије усклађени са савременим схватањима таксономске ботанике и фитогеогра- фије. Ова публикација појављује се у време када се у многим земљама Европе публикују овакви критички оријентисани прегледи флора усклађени са нарастајућим и новим таксономским и хоролошким сазнањима. Ова „Листа“ била је неопходна из два најважнија разлога. Први и најважнији, који је подстакао штампање Критичке листе васкуларне флоре Србије, био је тај што се у последњих двадесет година биљна таксономија и биогеографија веома интензивно развијала захваљујући новим методама и приступима, пре свега молеку...ларне филогеније, примени генетичких метода (нпр. количина ДНК), свеобухватним монографским обрадама појединих родова, екстремно варијабилних врста, агрегата и комплекса, и обиља нових података о распрострањењу таксона у Србији, тако да је у многим случајеви- ма дошло до великих промена у схватању њихове таксономије и филогеније. Све те промене у таксономском и номенклатурном схватању врста било је неопходно размотрити и утврдити за које је таксоне у рангу врста, подврста и хибрида потврђено присуство на територији Србије, пре свега, на основу доказног материјала (хербарских ексиката), чије присуство је сумњиво и засновано на старим (али и новим) литературним подацима и које таксоне треба искључити из флоре Србије, јер њихово присуство није доказано или је резултат грешака у детерминацији и преношењу таквих података у литера- турне изворе. С друге стране, издавањем едиције „Флора СР Србије 1–10“ нагло је порасло интересовање ботаничара да се темељније посвете терен- ским истраживањима како би се сакупили и допунили подаци о врстама, њиховом распрострањењу и екологији. У последњих 40 година констатован је велики број нових врста за флору Србије и прикупљена обимна грађа о њиховом распрострањењу на територији Србије. Све то је урађено упркос веома неповољној научној клими која готово више од пола века влада у Србији према оним биолошким дисциплинама са најдужом традицијом као што су таксономија, систематика, флористика, фаунистика и биогеографија. Други, не мање важан разлог, је тај што је у првом издању капиталног дела српске ботанике, осмотомне „Флоре СР Србије“ (1970–1976) и у два додатка (1977, 1986), која је урађена необично великом брзином за такву врсту публикације, учињен одређен број грешака, непрецизности и/или недоречености које је ваљало отклонити у новим издањима „Флоре“. Ови недостаци су највећим делом настали због недовољног ослањања на постоје- ћу хербарску грађу која је била расута по несређеним хербарским збиркама на факултетима и институтима, осим у Природњачком музеју у Београду који је тада био једина релевантна, сређена и доступна хербарска збирка у Србији. У одређеном броју случајева литературни извори о присуству одређених врста нису проверавани на терену, а многи и нису ни узети у обзир. Највећим делом аутори „Флоре“ су се ослањали на две Панчићеве „Флоре Кнежевине Србије“ и Хајеков „Продромус флоре Балканског полуострва“ (Prodromus florae Peninsulae Balcanicae), што свакако није било довољно, бар из два елементарна разлога: територија ондашње Србије, када су објављена ова капитална ботаничка дела, није била по величини и по политичкој рејониза- цији иста као данашња, а поред тога од публиковања „Флоре СР Србије“ пре готово 40 година прикупљен је велики број нових података о васкуларној флори Србије. Тако су у „Флори СР Србије“, на пример, навођене врсте које нису забележене или се сумњало да их има у Србији на основу старих и непроверених литературних података. За многе врсте дати су непотпуни подаци о распрострањењу, иако су такви подаци били доступни у хербарским збиркама и литературним изворима. Код одређеног броја врста такви подаци су изостављени или крајње уопштени, а у неким случајевима и погрешни. Важно је нагласити и то да је „Флора СР Србије“ била једина релевантна литература на коју су се позивали аутори капиталних дела какве су Флора Европе (Flora Europaeа 1–5, 1964–1980), Проверена листа медитеранске флоре (Med-Checklist, 1–4, 1984–2008), електронске базе података (Euro+Med, The Plant List, IPNI, IOPI), итд., те да су одређени недостаци из „Флоре СР Србије“ аутоматски и некритички преношени у ова ботаничка дела. Прва два тома новог издања Флоре Србије (1992, 2012) у великој мери су отклонила поменуте недостатке претходног издања. Иако се може понегде прочитати да у истраживањима флоре и фауне у Србији постоји континуитет, ипак истине ради, важно је нагласити да су се она од Панчића до данас одвијала са великим прекидима. Заправо, од Панчића и Саве Петровића, а нешто касније и Ж. Јуришића и Н. Кошанина, који су првенствено истраживали флору Македоније, није било усмерених флористичких истраживања у Србији. Она су превасходно била препуштена посвећеним појединцима из Природњачког музеја или са Катедри за систематику биљака и/или ботанику појединих факултета из универзитетских центара, док се највећи број теренских ботаничара, следећи главне правце савремених ботаничких истраживања у свету, усмерио према истраживањима вегетације, идиекологије и физиолошке екологије биљака. Једном речју, у таквој научној политици, флористичка, таксономска и хоролошка истражива- ња била су узгредна. Тек након публиковања Флоре СР Србије 1–10 флористичка истраживања добијају на замаху захваљујући младим генераци- јама ботаничара у универзитетским центрима у Србији (Београд, Нови Сад, Ниш). Али и то није било довољно да се истраживањима покрије целокупна територија Србије, те отуд још увек има њених делова који су са флористи- чког становишта мање интересантни, али и најмање истражени, због тога што су на таквим деловима територије Србије природна станишта највећим делом претворена у пољопривредне или урбане површине. То се највише односи на равничарске делове Војводине, Мачве, Стига и Поморавља, као и околину највећих градова у Србији. Такође, остаје проблем малог броја кадрова, односно експерата за поједине групе биљака, тако да значајан проценат флоре није истражен на задовољавајући начин, што се и види из анализе у уводу првог тома „Листе“. „Листа“ даје комплетан пресек тренутних знања о таксономији и хорологији васкуларне флоре. Из „Листе“ ће се јасно видети колико је флора Србије истражена, шта је из списка врста одбачено, шта би ваљало проверити и шта је убачено као нова врста (таксон). „Листа“ је на одређен начин путоказ ботаничарима шта би и где би на терену требало истраживати и шта би требало проверавати у будућности. „Листа“ је предвиђена као интегрална публикација која ће обухватити целокупну васкуларну флору Србије која је прелиминарно процењена на 4200 до 4300 таксона у рангу врста, подврста и хибрида. Због обимности посла, који је подразумевао проверу хербарских збирки, огромног броја литератур- них података, и консултовања најновијих таксономских монографија и база података, одлучено је да се „Листа“ подели у више делова, при чему су, у првом тому, обрађене пречице (Lycopodiopsida), праве папрати (Polypodiopsida), гнетуми (Gnetopsida), голосеменице (Pinopsida), и монокотиле (Liliopsida) са укупно 1004 врсте, подврсте и хибрида (укључујући и 157 таксона чије је присуство у флори Србије оспорено), сврстане у 33 реда и 49 фамилија. Једном речју, било је крајње време да се направи рекапитулација и усаглашавање таксономских и хоролошких података о васкуларној флори Србије. У том погледу аутори Критичке листе васкуларне флоре Србије научни саветник др Марјан Никетић и проф. др Гордана Томовић са са- радницима, односно експертима, за поједине фамилије: Poaceae (проф. др Дмитар Лакушић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), Cyperaceae, Iridaceae (проф. др Владимир Ранђеловић, Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), Liliaceae s.l. (проф. др Горан Аначков, Природно- -математички факултет, Универзитет у Новом Саду) и Orchidaceae (др Владан Ђорђевић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду) уложили су велики напор и знање да провере податке и утврде чињенично стање у погледу таксономског статуса и хоролошких података о присуству таксона на територији Србије. Велику помоћ аутори „Листе“ имали су од врсних флористичара проф. др Пала Боже (Природно-математички факултет, Уни- верзитет у Новом Саду), Проф. др Зорана Кривошеја (Природно-математички факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини), проф. др Бојана Златковића (Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), др Предрага Лазаревића (Биолошки факултет, Универзитет у Београду) и Ранка Перића (Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду). Овако урађена „Листа“ свакако је подухват водећих ботаничара Србије који су уз велики труд и знање допринели да се ово значајно дело српске ботанике, под покровитељством Српске академије наука и уметности одштампа и тиме омогући коришћење ботаничарима региона и Европе који се баве или се интересују за биљни свет Србије и Балканског полуострва.

Keywords:
vaskularne biljke / Srbija / taksonomija / vascular plants / Serbia / taxonomy
Source:
2018
Publisher:
  • Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
  • Посебна издања / Српска академија наука и уметности ; књ. 690. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 10

Cobiss ID: 271559436

ISBN: 978‐86‐7025‐801‐3

[ Google Scholar ]
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10514
Collections
  • Одељење хемијских и биолошких наука
Institution
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and Arts
TY  - BOOK
AU  - Никетић, Марјан
AU  - Томовић, Гордана
PY  - 2018
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10514
AB  - Публикација „Критичка листа васкуларне флоре Србије“ (у даљем
тексту „Листа“) дуго је чекана и на задовољство ботаничара Србије,
Балканског полуострва и Европе коначно је пред нама. У научној и стручној
јавности већ дуже време постоји потреба за оваквом „Листом“ или „Ка-
талогом“ где ће на прегледан и сажет начин бити критички обједињени
таксономски и хоролошки подаци о целокупној васкуларној флори Србије
усклађени са савременим схватањима таксономске ботанике и фитогеогра-
фије. Ова публикација појављује се у време када се у многим земљама Европе
публикују овакви критички оријентисани прегледи флора усклађени са
нарастајућим и новим таксономским и хоролошким сазнањима.
Ова „Листа“ била је неопходна из два најважнија разлога. Први и
најважнији, који је подстакао штампање Критичке листе васкуларне флоре
Србије, био је тај што се у последњих двадесет година биљна таксономија и
биогеографија веома интензивно развијала захваљујући новим методама и
приступима, пре свега молекуларне филогеније, примени генетичких метода
(нпр. количина ДНК), свеобухватним монографским обрадама појединих
родова, екстремно варијабилних врста, агрегата и комплекса, и обиља нових
података о распрострањењу таксона у Србији, тако да је у многим случајеви-
ма дошло до великих промена у схватању њихове таксономије и филогеније.
Све те промене у таксономском и номенклатурном схватању врста било је
неопходно размотрити и утврдити за које је таксоне у рангу врста, подврста и
хибрида потврђено присуство на територији Србије, пре свега, на основу
доказног материјала (хербарских ексиката), чије присуство је сумњиво и
засновано на старим (али и новим) литературним подацима и које таксоне
треба искључити из флоре Србије, јер њихово присуство није доказано или је
резултат грешака у детерминацији и преношењу таквих података у литера-
турне изворе. С друге стране, издавањем едиције „Флора СР Србије 1–10“
нагло је порасло интересовање ботаничара да се темељније посвете терен-
ским истраживањима како би се сакупили и допунили подаци о врстама,
њиховом распрострањењу и екологији. У последњих 40 година констатован
је велики број нових врста за флору Србије и прикупљена обимна грађа о
њиховом распрострањењу на територији Србије. Све то је урађено упркос
веома неповољној научној клими која готово више од пола века влада у Србији према оним биолошким дисциплинама са најдужом традицијом као
што су таксономија, систематика, флористика, фаунистика и биогеографија.
Други, не мање важан разлог, је тај што је у првом издању капиталног
дела српске ботанике, осмотомне „Флоре СР Србије“ (1970–1976) и у два
додатка (1977, 1986), која је урађена необично великом брзином за такву
врсту публикације, учињен одређен број грешака, непрецизности и/или
недоречености које је ваљало отклонити у новим издањима „Флоре“. Ови
недостаци су највећим делом настали због недовољног ослањања на постоје-
ћу хербарску грађу која је била расута по несређеним хербарским збиркама
на факултетима и институтима, осим у Природњачком музеју у Београду који
је тада био једина релевантна, сређена и доступна хербарска збирка у Србији.
У одређеном броју случајева литературни извори о присуству одређених
врста нису проверавани на терену, а многи и нису ни узети у обзир. Највећим
делом аутори „Флоре“ су се ослањали на две Панчићеве „Флоре Кнежевине
Србије“ и Хајеков „Продромус флоре Балканског полуострва“ (Prodromus
florae Peninsulae Balcanicae), што свакако није било довољно, бар из два
елементарна разлога: територија ондашње Србије, када су објављена ова
капитална ботаничка дела, није била по величини и по политичкој рејониза-
цији иста као данашња, а поред тога од публиковања „Флоре СР Србије“ пре
готово 40 година прикупљен је велики број нових података о васкуларној
флори Србије. Тако су у „Флори СР Србије“, на пример, навођене врсте које
нису забележене или се сумњало да их има у Србији на основу старих и
непроверених литературних података. За многе врсте дати су непотпуни
подаци о распрострањењу, иако су такви подаци били доступни у хербарским
збиркама и литературним изворима. Код одређеног броја врста такви подаци
су изостављени или крајње уопштени, а у неким случајевима и погрешни.
Важно је нагласити и то да је „Флора СР Србије“ била једина релевантна
литература на коју су се позивали аутори капиталних дела какве су Флора
Европе (Flora Europaeа 1–5, 1964–1980), Проверена листа медитеранске
флоре (Med-Checklist, 1–4, 1984–2008), електронске базе података (Euro+Med,
The Plant List, IPNI, IOPI), итд., те да су одређени недостаци из „Флоре СР
Србије“ аутоматски и некритички преношени у ова ботаничка дела. Прва два
тома новог издања Флоре Србије (1992, 2012) у великој мери су отклонила
поменуте недостатке претходног издања.
Иако се може понегде прочитати да у истраживањима флоре и фауне у
Србији постоји континуитет, ипак истине ради, важно је нагласити да су се
она од Панчића до данас одвијала са великим прекидима. Заправо, од
Панчића и Саве Петровића, а нешто касније и Ж. Јуришића и Н. Кошанина,
који су првенствено истраживали флору Македоније, није било усмерених
флористичких истраживања у Србији. Она су превасходно била препуштена
посвећеним појединцима из Природњачког музеја или са Катедри за
систематику биљака и/или ботанику појединих факултета из универзитетских
центара, док се највећи број теренских ботаничара, следећи главне правце савремених ботаничких истраживања у свету, усмерио према истраживањима
вегетације, идиекологије и физиолошке екологије биљака. Једном речју, у
таквој научној политици, флористичка, таксономска и хоролошка истражива-
ња била су узгредна. Тек након публиковања Флоре СР Србије 1–10
флористичка истраживања добијају на замаху захваљујући младим генераци-
јама ботаничара у универзитетским центрима у Србији (Београд, Нови Сад,
Ниш). Али и то није било довољно да се истраживањима покрије целокупна
територија Србије, те отуд још увек има њених делова који су са флористи-
чког становишта мање интересантни, али и најмање истражени, због тога што
су на таквим деловима територије Србије природна станишта највећим делом
претворена у пољопривредне или урбане површине. То се највише односи на
равничарске делове Војводине, Мачве, Стига и Поморавља, као и околину
највећих градова у Србији. Такође, остаје проблем малог броја кадрова,
односно експерата за поједине групе биљака, тако да значајан проценат
флоре није истражен на задовољавајући начин, што се и види из анализе у
уводу првог тома „Листе“.
„Листа“ даје комплетан пресек тренутних знања о таксономији и
хорологији васкуларне флоре. Из „Листе“ ће се јасно видети колико је флора
Србије истражена, шта је из списка врста одбачено, шта би ваљало проверити
и шта је убачено као нова врста (таксон). „Листа“ је на одређен начин путоказ
ботаничарима шта би и где би на терену требало истраживати и шта би
требало проверавати у будућности.
„Листа“ је предвиђена као интегрална публикација која ће обухватити
целокупну васкуларну флору Србије која је прелиминарно процењена на 4200
до 4300 таксона у рангу врста, подврста и хибрида. Због обимности посла,
који је подразумевао проверу хербарских збирки, огромног броја литератур-
них података, и консултовања најновијих таксономских монографија и база
података, одлучено је да се „Листа“ подели у више делова, при чему су, у
првом тому, обрађене пречице (Lycopodiopsida), праве папрати (Polypodiopsida),
гнетуми (Gnetopsida), голосеменице (Pinopsida), и монокотиле (Liliopsida)
са укупно 1004 врсте, подврсте и хибрида (укључујући и 157 таксона
чије је присуство у флори Србије оспорено), сврстане у 33 реда и 49
фамилија.
Једном речју, било је крајње време да се направи рекапитулација и
усаглашавање таксономских и хоролошких података о васкуларној флори
Србије. У том погледу аутори Критичке листе васкуларне флоре Србије
научни саветник др Марјан Никетић и проф. др Гордана Томовић са са-
радницима, односно експертима, за поједине фамилије: Poaceae (проф. др
Дмитар Лакушић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), Cyperaceae,
Iridaceae (проф. др Владимир Ранђеловић, Природно-математички факултет,
Универзитет у Нишу), Liliaceae s.l. (проф. др Горан Аначков, Природно-
-математички факултет, Универзитет у Новом Саду) и Orchidaceae (др Владан Ђорђевић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду) уложили су велики
напор и знање да провере податке и утврде чињенично стање у погледу
таксономског статуса и хоролошких података о присуству таксона на
територији Србије. Велику помоћ аутори „Листе“ имали су од врсних
флористичара проф. др Пала Боже (Природно-математички факултет, Уни-
верзитет у Новом Саду), Проф. др Зорана Кривошеја (Природно-математички
факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини), проф. др Бојана
Златковића (Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), др
Предрага Лазаревића (Биолошки факултет, Универзитет у Београду) и Ранка
Перића (Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду). Овако
урађена „Листа“ свакако је подухват водећих ботаничара Србије који су уз
велики труд и знање допринели да се ово значајно дело српске ботанике, под
покровитељством Српске академије наука и уметности одштампа и тиме
омогући коришћење ботаничарима региона и Европе који се баве или се
интересују за биљни свет Србије и Балканског полуострва.
PB  - Београд : Српска академија наука и уметности
T1  - Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida
T1  - An Annotated Checklist of Vascular Flora of Serbia
ER  - 
@book{
author = "Никетић, Марјан and Томовић, Гордана",
year = "2018",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10514",
abstract = "Публикација „Критичка листа васкуларне флоре Србије“ (у даљем
тексту „Листа“) дуго је чекана и на задовољство ботаничара Србије,
Балканског полуострва и Европе коначно је пред нама. У научној и стручној
јавности већ дуже време постоји потреба за оваквом „Листом“ или „Ка-
талогом“ где ће на прегледан и сажет начин бити критички обједињени
таксономски и хоролошки подаци о целокупној васкуларној флори Србије
усклађени са савременим схватањима таксономске ботанике и фитогеогра-
фије. Ова публикација појављује се у време када се у многим земљама Европе
публикују овакви критички оријентисани прегледи флора усклађени са
нарастајућим и новим таксономским и хоролошким сазнањима.
Ова „Листа“ била је неопходна из два најважнија разлога. Први и
најважнији, који је подстакао штампање Критичке листе васкуларне флоре
Србије, био је тај што се у последњих двадесет година биљна таксономија и
биогеографија веома интензивно развијала захваљујући новим методама и
приступима, пре свега молекуларне филогеније, примени генетичких метода
(нпр. количина ДНК), свеобухватним монографским обрадама појединих
родова, екстремно варијабилних врста, агрегата и комплекса, и обиља нових
података о распрострањењу таксона у Србији, тако да је у многим случајеви-
ма дошло до великих промена у схватању њихове таксономије и филогеније.
Све те промене у таксономском и номенклатурном схватању врста било је
неопходно размотрити и утврдити за које је таксоне у рангу врста, подврста и
хибрида потврђено присуство на територији Србије, пре свега, на основу
доказног материјала (хербарских ексиката), чије присуство је сумњиво и
засновано на старим (али и новим) литературним подацима и које таксоне
треба искључити из флоре Србије, јер њихово присуство није доказано или је
резултат грешака у детерминацији и преношењу таквих података у литера-
турне изворе. С друге стране, издавањем едиције „Флора СР Србије 1–10“
нагло је порасло интересовање ботаничара да се темељније посвете терен-
ским истраживањима како би се сакупили и допунили подаци о врстама,
њиховом распрострањењу и екологији. У последњих 40 година констатован
је велики број нових врста за флору Србије и прикупљена обимна грађа о
њиховом распрострањењу на територији Србије. Све то је урађено упркос
веома неповољној научној клими која готово више од пола века влада у Србији према оним биолошким дисциплинама са најдужом традицијом као
што су таксономија, систематика, флористика, фаунистика и биогеографија.
Други, не мање важан разлог, је тај што је у првом издању капиталног
дела српске ботанике, осмотомне „Флоре СР Србије“ (1970–1976) и у два
додатка (1977, 1986), која је урађена необично великом брзином за такву
врсту публикације, учињен одређен број грешака, непрецизности и/или
недоречености које је ваљало отклонити у новим издањима „Флоре“. Ови
недостаци су највећим делом настали због недовољног ослањања на постоје-
ћу хербарску грађу која је била расута по несређеним хербарским збиркама
на факултетима и институтима, осим у Природњачком музеју у Београду који
је тада био једина релевантна, сређена и доступна хербарска збирка у Србији.
У одређеном броју случајева литературни извори о присуству одређених
врста нису проверавани на терену, а многи и нису ни узети у обзир. Највећим
делом аутори „Флоре“ су се ослањали на две Панчићеве „Флоре Кнежевине
Србије“ и Хајеков „Продромус флоре Балканског полуострва“ (Prodromus
florae Peninsulae Balcanicae), што свакако није било довољно, бар из два
елементарна разлога: територија ондашње Србије, када су објављена ова
капитална ботаничка дела, није била по величини и по политичкој рејониза-
цији иста као данашња, а поред тога од публиковања „Флоре СР Србије“ пре
готово 40 година прикупљен је велики број нових података о васкуларној
флори Србије. Тако су у „Флори СР Србије“, на пример, навођене врсте које
нису забележене или се сумњало да их има у Србији на основу старих и
непроверених литературних података. За многе врсте дати су непотпуни
подаци о распрострањењу, иако су такви подаци били доступни у хербарским
збиркама и литературним изворима. Код одређеног броја врста такви подаци
су изостављени или крајње уопштени, а у неким случајевима и погрешни.
Важно је нагласити и то да је „Флора СР Србије“ била једина релевантна
литература на коју су се позивали аутори капиталних дела какве су Флора
Европе (Flora Europaeа 1–5, 1964–1980), Проверена листа медитеранске
флоре (Med-Checklist, 1–4, 1984–2008), електронске базе података (Euro+Med,
The Plant List, IPNI, IOPI), итд., те да су одређени недостаци из „Флоре СР
Србије“ аутоматски и некритички преношени у ова ботаничка дела. Прва два
тома новог издања Флоре Србије (1992, 2012) у великој мери су отклонила
поменуте недостатке претходног издања.
Иако се може понегде прочитати да у истраживањима флоре и фауне у
Србији постоји континуитет, ипак истине ради, важно је нагласити да су се
она од Панчића до данас одвијала са великим прекидима. Заправо, од
Панчића и Саве Петровића, а нешто касније и Ж. Јуришића и Н. Кошанина,
који су првенствено истраживали флору Македоније, није било усмерених
флористичких истраживања у Србији. Она су превасходно била препуштена
посвећеним појединцима из Природњачког музеја или са Катедри за
систематику биљака и/или ботанику појединих факултета из универзитетских
центара, док се највећи број теренских ботаничара, следећи главне правце савремених ботаничких истраживања у свету, усмерио према истраживањима
вегетације, идиекологије и физиолошке екологије биљака. Једном речју, у
таквој научној политици, флористичка, таксономска и хоролошка истражива-
ња била су узгредна. Тек након публиковања Флоре СР Србије 1–10
флористичка истраживања добијају на замаху захваљујући младим генераци-
јама ботаничара у универзитетским центрима у Србији (Београд, Нови Сад,
Ниш). Али и то није било довољно да се истраживањима покрије целокупна
територија Србије, те отуд још увек има њених делова који су са флористи-
чког становишта мање интересантни, али и најмање истражени, због тога што
су на таквим деловима територије Србије природна станишта највећим делом
претворена у пољопривредне или урбане површине. То се највише односи на
равничарске делове Војводине, Мачве, Стига и Поморавља, као и околину
највећих градова у Србији. Такође, остаје проблем малог броја кадрова,
односно експерата за поједине групе биљака, тако да значајан проценат
флоре није истражен на задовољавајући начин, што се и види из анализе у
уводу првог тома „Листе“.
„Листа“ даје комплетан пресек тренутних знања о таксономији и
хорологији васкуларне флоре. Из „Листе“ ће се јасно видети колико је флора
Србије истражена, шта је из списка врста одбачено, шта би ваљало проверити
и шта је убачено као нова врста (таксон). „Листа“ је на одређен начин путоказ
ботаничарима шта би и где би на терену требало истраживати и шта би
требало проверавати у будућности.
„Листа“ је предвиђена као интегрална публикација која ће обухватити
целокупну васкуларну флору Србије која је прелиминарно процењена на 4200
до 4300 таксона у рангу врста, подврста и хибрида. Због обимности посла,
који је подразумевао проверу хербарских збирки, огромног броја литератур-
них података, и консултовања најновијих таксономских монографија и база
података, одлучено је да се „Листа“ подели у више делова, при чему су, у
првом тому, обрађене пречице (Lycopodiopsida), праве папрати (Polypodiopsida),
гнетуми (Gnetopsida), голосеменице (Pinopsida), и монокотиле (Liliopsida)
са укупно 1004 врсте, подврсте и хибрида (укључујући и 157 таксона
чије је присуство у флори Србије оспорено), сврстане у 33 реда и 49
фамилија.
Једном речју, било је крајње време да се направи рекапитулација и
усаглашавање таксономских и хоролошких података о васкуларној флори
Србије. У том погледу аутори Критичке листе васкуларне флоре Србије
научни саветник др Марјан Никетић и проф. др Гордана Томовић са са-
радницима, односно експертима, за поједине фамилије: Poaceae (проф. др
Дмитар Лакушић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), Cyperaceae,
Iridaceae (проф. др Владимир Ранђеловић, Природно-математички факултет,
Универзитет у Нишу), Liliaceae s.l. (проф. др Горан Аначков, Природно-
-математички факултет, Универзитет у Новом Саду) и Orchidaceae (др Владан Ђорђевић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду) уложили су велики
напор и знање да провере податке и утврде чињенично стање у погледу
таксономског статуса и хоролошких података о присуству таксона на
територији Србије. Велику помоћ аутори „Листе“ имали су од врсних
флористичара проф. др Пала Боже (Природно-математички факултет, Уни-
верзитет у Новом Саду), Проф. др Зорана Кривошеја (Природно-математички
факултет у Косовској Митровици, Универзитет у Приштини), проф. др Бојана
Златковића (Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу), др
Предрага Лазаревића (Биолошки факултет, Универзитет у Београду) и Ранка
Перића (Покрајински завод за заштиту природе у Новом Саду). Овако
урађена „Листа“ свакако је подухват водећих ботаничара Србије који су уз
велики труд и знање допринели да се ово значајно дело српске ботанике, под
покровитељством Српске академије наука и уметности одштампа и тиме
омогући коришћење ботаничарима региона и Европе који се баве или се
интересују за биљни свет Србије и Балканског полуострва.",
publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности",
title = "Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida, An Annotated Checklist of Vascular Flora of Serbia"
}
Никетић М, Томовић Г. Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida. 2018;
Никетић, М.,& Томовић, Г. (2018). Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida.
nullБеоград : Српска академија наука и уметности., null. 
Никетић Марјан, Томовић Гордана, "Критичка листа врста васкуларне флоре Србије. 1, Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida и Liliopsida" null (2018)

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

All of DSpaceInstitutionsAuthorsTitlesSubjectsThis institutionAuthorsTitlesSubjects

Statistics

View Usage Statistics

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
About DAIS - Digital Archive of the Serbian Academy of Sciences and Arts | Send Feedback

re3dataOpenAIRERCUB