The Slavic acts of the Athonite monastery of Kastamonitou and the documentary heritage of the grand čelnik Radič

Abstract

Касносредњовековни словенски архив манастира Кастамонит састоји се од само четири српске повеље. Све су оне у вези с великим челником Радичем, који је поседовао 67 села, разбацаних највећим делом у осам подручја – Браничево, Кучево, Некудим, Крушевац, Рудник, дуж горњег тока Мораве, у Мачви и на територији под влашћу угарског краља Жигмунда, северно од реке Саве. Радич је приложио село Бело Поље, код Крушевца, светогорском манастиру Ватопед, а село Горњу Пешчаницу светогорском манастиру Светог Павла. Он је обезбедио годишњи приход од 22 литре сребра за манастир Кастамонит и уступио му право на годишње приходе од седам својих села. Радич је такође приложио једну половину својих деоница и рударског постројења у насељима Рудник и Каменица манастиру Кастамонит, а другу половину манастиру Светог Ђорђа, који је саградио у селу Враћевштица. Као нови ктитор Кастамонита одредио је да манастир прихвати у братство његове сроднике, укључујући и духовног оца, ариљског епископа Марка, уколико они покажу намеру да ступе у манастир. Ови поступци знаменитог српског војног заповедника били су у највећој мери последица чињенице да су његови поседи постепено доспевали под турску власт.

The paper discusses the critical edition and commentary of preserved documents relating to the ktetor activities of the grand čelnik Radič on Mount Athos and the endowments he gifted to the Athonite brotherhoods. The main part of the paper contains four Serbian charters from the archives of the Konstamonitou monastery; two of them issued by the grand čelnik Radič, and the other two issued by despot Đurađ Branković. Radič’s charter to the monasteries St. Paul and Vatopedi and despot Đurađ’s confirmation of the latter are also published. In addition to the Athonite charters to the Vraćevšnica monastery, which was preserved as a fresco inscription in a 1737 copy in the narthex of the Church of St. George. The preparation of these documents for publication is based on the photographs made by the author during his research visits to Mount Athos. The exception is the charter to the Vraćevšnica monastery, whose text has been reproduced from Milan Đ. Milićević’s edition of 1867.