Образ св. Вассиана Константинопольского как модель развития культа св. Прохора Пшинского: гимнография и агиография
The Image of Bassianos of Constantinople as the Model for the Development of the Cult of St. Prohor of Pčinja: Hymnography and Hagiography
Apstrakt
В работе приводятся данные о том, что первый канон и некоторые стихиры древнейшей службе св. Прохору Пшинскому (Пчинскому)
заимствованы из церковнославянской версии студийской по своей структуре
службы св. Вассиану Константинопольскому, чей культ оказал влияние также
на агиографическую традицию св. Прохора. Возникновение легенды о строительстве церкви св. Прохору византийским императором Романом IV Диогеном
(1068–1071) и составление исходной краткой (студийской по составу) службы
этому балканскому анахорету путем простой адаптации указанной службы Вассиану Константинопольскому можно датировать XIV веком.
There are two liturgical services for St. Prohor of Pčinja (11th c.) who is commemorated
by the Church on the 19th of October: the earliest service was already in existence
during the 16th–17th centuries, while the second one is known merely from
later manuscript and printed sources of the second half of the 19th century (it was
also included the latest edition of Srbljak printed in 1986). The author presents evidence
that the first canon of the earliest service was borrowed from the Old Church
Slavonic version of the canon for St. Bassian of Constantinople (commemorated
on the 10th of October) whose cult must have influenced also the hagiographic
tradition of St. Prohor. Both his earliest service (according to the Studite typikon)
and his Long vita containing the legend of the Byzantine emperor Romanos IV
Diogenes (1068–1071) having built a church for St. Prohor can be dated to the 14th
century.
Ključne reči:
церковнославянская литература / гимнография / агиография / св. Прохор Пшинский / св. Вассиан КонстантинопольскийIzvor:
Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова, 2018, 1, 411-425Izdavač:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Napomena:
- Scala Paradisi : scripta in memoriam Demetrii Bogdanović viri academici
Kolekcije
TY - JOUR AU - Темчин, Сергей Ю. PY - 2018 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10472 AB - В работе приводятся данные о том, что первый канон и некоторые стихиры древнейшей службе св. Прохору Пшинскому (Пчинскому) заимствованы из церковнославянской версии студийской по своей структуре службы св. Вассиану Константинопольскому, чей культ оказал влияние также на агиографическую традицию св. Прохора. Возникновение легенды о строительстве церкви св. Прохору византийским императором Романом IV Диогеном (1068–1071) и составление исходной краткой (студийской по составу) службы этому балканскому анахорету путем простой адаптации указанной службы Вассиану Константинопольскому можно датировать XIV веком. AB - There are two liturgical services for St. Prohor of Pčinja (11th c.) who is commemorated by the Church on the 19th of October: the earliest service was already in existence during the 16th–17th centuries, while the second one is known merely from later manuscript and printed sources of the second half of the 19th century (it was also included the latest edition of Srbljak printed in 1986). The author presents evidence that the first canon of the earliest service was borrowed from the Old Church Slavonic version of the canon for St. Bassian of Constantinople (commemorated on the 10th of October) whose cult must have influenced also the hagiographic tradition of St. Prohor. Both his earliest service (according to the Studite typikon) and his Long vita containing the legend of the Byzantine emperor Romanos IV Diogenes (1068–1071) having built a church for St. Prohor can be dated to the 14th century. PB - Београд : Српска академија наука и уметности T2 - Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова T1 - Образ св. Вассиана Константинопольского как модель развития культа св. Прохора Пшинского: гимнография и агиография T1 - The Image of Bassianos of Constantinople as the Model for the Development of the Cult of St. Prohor of Pčinja: Hymnography and Hagiography SP - 411 EP - 425 IS - 1 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10472 ER -
@article{ author = "Темчин, Сергей Ю.", year = "2018", abstract = "В работе приводятся данные о том, что первый канон и некоторые стихиры древнейшей службе св. Прохору Пшинскому (Пчинскому) заимствованы из церковнославянской версии студийской по своей структуре службы св. Вассиану Константинопольскому, чей культ оказал влияние также на агиографическую традицию св. Прохора. Возникновение легенды о строительстве церкви св. Прохору византийским императором Романом IV Диогеном (1068–1071) и составление исходной краткой (студийской по составу) службы этому балканскому анахорету путем простой адаптации указанной службы Вассиану Константинопольскому можно датировать XIV веком., There are two liturgical services for St. Prohor of Pčinja (11th c.) who is commemorated by the Church on the 19th of October: the earliest service was already in existence during the 16th–17th centuries, while the second one is known merely from later manuscript and printed sources of the second half of the 19th century (it was also included the latest edition of Srbljak printed in 1986). The author presents evidence that the first canon of the earliest service was borrowed from the Old Church Slavonic version of the canon for St. Bassian of Constantinople (commemorated on the 10th of October) whose cult must have influenced also the hagiographic tradition of St. Prohor. Both his earliest service (according to the Studite typikon) and his Long vita containing the legend of the Byzantine emperor Romanos IV Diogenes (1068–1071) having built a church for St. Prohor can be dated to the 14th century.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова", title = "Образ св. Вассиана Константинопольского как модель развития культа св. Прохора Пшинского: гимнография и агиография, The Image of Bassianos of Constantinople as the Model for the Development of the Cult of St. Prohor of Pčinja: Hymnography and Hagiography", pages = "411-425", number = "1", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10472" }
Темчин, С. Ю.. (2018). Образ св. Вассиана Константинопольского как модель развития культа св. Прохора Пшинского: гимнография и агиография. in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова Београд : Српска академија наука и уметности.(1), 411-425. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10472
Темчин СЮ. Образ св. Вассиана Константинопольского как модель развития культа св. Прохора Пшинского: гимнография и агиография. in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова. 2018;(1):411-425. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10472 .
Темчин, Сергей Ю., "Образ св. Вассиана Константинопольского как модель развития культа св. Прохора Пшинского: гимнография и агиография" in Scala paradisi : академику Димитрију Богдановићу у спомен : 1986-2016 : примљено на VI скупу Одељења језика и књижевности, од 26. јуна 2018. године, на основу реферата академика Јасмине Грковић-Мејџор и иностраног члана Анатолија Аркадјевича Турилова, no. 1 (2018):411-425, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10472 .