Слика српске списатељске и духовне делатности у XIII и XIV веку кoja се јавља у синајским словенским рукописима пронађеним 1975. године

Abstract

Слика присуства монаха различитих националности у манастиру Свете Катарине на Синајској гори од његовог оснивања до наших дана предста- вља одраз и представу преовлађујуће политичке и духовне идеологије Византиј- ске цркве и Византијског царства. Народи који су посредством својих представника, монаха, учествовали у овом заједничком стварању временом су постали творци и преносиоци једног те истог култа и културне традиције која је очувана током средњег века. Ова студија има за циљ да, на основу словенских рукописа пронађених 1975. године, осветли живо присуство Срба и њихово активно уче- шће у животу и активностима манастира током XIII и XIV века.

The image of the multinational monastic presence in the Monastery of Saint Catherine on Mount Sinai from its foundation until today as reflected in its surviving manuscript remains is the reflection and depiction of the dominant political and spiritual ideology of the Byzantine Church and the Byzantine Empire. The peoples who have participated in this spiritual co-creation through their monks’ representatives over time become actors and transponders of one and the same cult and cultural tradition that is preserved throughout the Middle Ages. A living Serbian presence and active participation in the life and activities of the Monastery during this period (13th–14th centuries) is also recorded in the Slavic manuscripts found in 1975, which the above study wishes to highlight.