Aрхив и антропологија сећања

Abstract

Много деценија уназад истраживала сам архивску грађу у Архиву Херцег Новог на основу које, као резултат су настале моје монографије и бројни научни радови. Овога пута одлучила сам се да се поново вратим у Архив Херцег Новог и да одаберм за ову књигу око 50 документа „dota“ прћија – миразa, те их представим изворно и у интегралном облику – преведене. Поред наведеног у књизи је наглашен значај архивске грађе за антропологију као научну дисциплину, посебно у сфери културног наслеђа. Покушала сам да пружим подстрек за примену архивских извора у антропологији и истакнем значај ових истраживања за посматрање друштвених и културних околности у једној средини. На примерима из херцегновског краја, као само једном сегменту културног богатства, лако се уверити у значај оваквих и на овим темељима заснованих истраживања за хуманистику шире посматрано.

I have researched the records from the Archives of Herceg Novi for many decades, on the basis of which and as a result, many of my monographs and numerous scientific papers have been written. This time, I have decided to return to the Archives of Herceg Novi and to, for the purpose of writing this book, choose 50 “dowry” documents, and present them both as original documents and translated. In addition to the above, the book emphasizes the importance of archival records for anthropology as a scientific discipline, especially in the sphere of cultural heritage. I have tried to encourage the application of archival sources in anthropology and to highlight the significance of this research for the observation of social and cultural circumstances in an environment. Based on examples from the Herceg Novi region, as only one segment of cultural wealth, it becomes easy to be convinced of the importance of such research for humanities in a broader sense.