О двјема спорним конструкцијама у српском језику (за + инфини- тив и за + акузатив у значењу одређивања правца кретања)

Abstract

Based on all of the above, the following could be concluded: The continuity of the use of constructions for + infi nitives and for + accusative is fi rm in the written documents of 1198, and then throughout the Middle Ages. We meet them in oral folklore, in folk speeches, in written texts, with our most recent writers and in the language of our contemporaries. Despite being challenged by the norms, they persistently resist all persecution and impose themselves in all styles of linguistic communication and all literary styles. They are rooted in the syntactic system of the Serbian language, so in all likelihood their status from the point of view of the literary language norm of the Serbian language should not be questioned.

У овом чланку аутор расправља о конструкцијама за + инфинитив и за + акузатив у значењу одређивања правца кретања, о њиховом поријеклу, распрострањености у стиловима језичке комуникације и свим књижевнојезичким стиловима и укључивању у синтаксички систем српскога језика. Посебну пажњу аутор је посветио њиховом статусу са становишта књижевнојезичке норме.