О (лексичко-граматичким) значењима глаголских речи
Approach to Discussion of (Lexico-Grammatic) Meanings of Verbal Words
Чланак у часопису (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документуАпстракт
У граматичкој литератури по правилу се говори о ’значењима’ именица (заједничке или опште, градивне, збирне, властите или сл.), придева
(описни, градивни, присвојни или сл.) итд. Ако покушамо дефинисати природу тих ’значења’, чини нам се да ће дефиниције имати лексичкораматички вид. На једној страни, то су речи које ’називају’ различите реалне, психичке итд. ’ентитете’, а на другој, оне те ентитете на неки начин класификују
по граматичким начелима (опште именице у принципу поседују оба броја,
једнину и множину: кућа-куће, град-градови, али јагње-јагњад; док остале
само у начелу, или само делимчно, познају ту дистинкцију: оружје-оружја,
али грање, зрневље итд.). Код глаголских речи се – изгледа према латинском узору – по правилу говори о активности, медијалности, пасивности
итд. (глаголски род), и по традицији словенске граматике о свршености,
несвршености и сл. (глаголски вид). Проблематика стварних значења, када
је посматрамо са гледишта граматичког описа и класификације, испа...да врло
сложена и тешко савладива. Овај прилог треба схватити као покушај да се с
неке стране приђе тој материји, и као евентуални подстицај за даље напоре
у том правцу.
As a rule, grammar literature refers to the ‘meanings’ of nouns (common
or general, building, collective, proper, etc.), adjectives (descriptive,
building, possessive, etc.), etc. If we try to defi ne the nature of these ‘meanings’,
it seems to us that the defi nitions will have a lexical grammatical
form. On the one hand, these are the words they ‘call’ different real, psychic,
etc. ‘entities’ and on the other they classify those entities by grammatical
principles (general nouns in principle possess both numbers, singular and
plural: house-houses, city-cities, but lamb lambs; while the others generally
or partially know each other that distinction: weapons weapons, but branching,
grain, etc.). In verbal words, it seems – according to the Latin model
– as a rule, it refers to activity, mediality, passivity, etc. (verb genus), and according to the tradition of Slovene grammar about completeness, imperfection,
etc. (verb sight). The problem of real meanings when viewed from
t...he point of view of grammatical description and classifi cation, turns out to
be very complex and diffi cult to overcome. Our work should be understood
as the fi rst attempt to approach this matter on the other hand, and as a possible
impetus for further efforts in this direction.
Кључне речи:
глаголски вид; аспект; глаголски род; стативност; мотивност; креативност / verb vision; aspect of actionИзвор:
Наш језик, 2019, 50, 2, 297-306Издавач:
- Београд : Институт за српски језик САНУ
Колекције
TY - JOUR AU - Јовановић, Ивана Р. PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10264 AB - У граматичкој литератури по правилу се говори о ’значењима’ именица (заједничке или опште, градивне, збирне, властите или сл.), придева (описни, градивни, присвојни или сл.) итд. Ако покушамо дефинисати природу тих ’значења’, чини нам се да ће дефиниције имати лексичкораматички вид. На једној страни, то су речи које ’називају’ различите реалне, психичке итд. ’ентитете’, а на другој, оне те ентитете на неки начин класификују по граматичким начелима (опште именице у принципу поседују оба броја, једнину и множину: кућа-куће, град-градови, али јагње-јагњад; док остале само у начелу, или само делимчно, познају ту дистинкцију: оружје-оружја, али грање, зрневље итд.). Код глаголских речи се – изгледа према латинском узору – по правилу говори о активности, медијалности, пасивности итд. (глаголски род), и по традицији словенске граматике о свршености, несвршености и сл. (глаголски вид). Проблематика стварних значења, када је посматрамо са гледишта граматичког описа и класификације, испада врло сложена и тешко савладива. Овај прилог треба схватити као покушај да се с неке стране приђе тој материји, и као евентуални подстицај за даље напоре у том правцу. AB - As a rule, grammar literature refers to the ‘meanings’ of nouns (common or general, building, collective, proper, etc.), adjectives (descriptive, building, possessive, etc.), etc. If we try to defi ne the nature of these ‘meanings’, it seems to us that the defi nitions will have a lexical grammatical form. On the one hand, these are the words they ‘call’ different real, psychic, etc. ‘entities’ and on the other they classify those entities by grammatical principles (general nouns in principle possess both numbers, singular and plural: house-houses, city-cities, but lamb lambs; while the others generally or partially know each other that distinction: weapons weapons, but branching, grain, etc.). In verbal words, it seems – according to the Latin model – as a rule, it refers to activity, mediality, passivity, etc. (verb genus), and according to the tradition of Slovene grammar about completeness, imperfection, etc. (verb sight). The problem of real meanings when viewed from the point of view of grammatical description and classifi cation, turns out to be very complex and diffi cult to overcome. Our work should be understood as the fi rst attempt to approach this matter on the other hand, and as a possible impetus for further efforts in this direction. PB - Београд : Институт за српски језик САНУ T2 - Наш језик T1 - О (лексичко-граматичким) значењима глаголских речи T1 - Approach to Discussion of (Lexico-Grammatic) Meanings of Verbal Words SP - 297 EP - 306 VL - 50 IS - 2 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10264 ER -
@article{ author = "Јовановић, Ивана Р.", year = "2019", abstract = "У граматичкој литератури по правилу се говори о ’значењима’ именица (заједничке или опште, градивне, збирне, властите или сл.), придева (описни, градивни, присвојни или сл.) итд. Ако покушамо дефинисати природу тих ’значења’, чини нам се да ће дефиниције имати лексичкораматички вид. На једној страни, то су речи које ’називају’ различите реалне, психичке итд. ’ентитете’, а на другој, оне те ентитете на неки начин класификују по граматичким начелима (опште именице у принципу поседују оба броја, једнину и множину: кућа-куће, град-градови, али јагње-јагњад; док остале само у начелу, или само делимчно, познају ту дистинкцију: оружје-оружја, али грање, зрневље итд.). Код глаголских речи се – изгледа према латинском узору – по правилу говори о активности, медијалности, пасивности итд. (глаголски род), и по традицији словенске граматике о свршености, несвршености и сл. (глаголски вид). Проблематика стварних значења, када је посматрамо са гледишта граматичког описа и класификације, испада врло сложена и тешко савладива. Овај прилог треба схватити као покушај да се с неке стране приђе тој материји, и као евентуални подстицај за даље напоре у том правцу., As a rule, grammar literature refers to the ‘meanings’ of nouns (common or general, building, collective, proper, etc.), adjectives (descriptive, building, possessive, etc.), etc. If we try to defi ne the nature of these ‘meanings’, it seems to us that the defi nitions will have a lexical grammatical form. On the one hand, these are the words they ‘call’ different real, psychic, etc. ‘entities’ and on the other they classify those entities by grammatical principles (general nouns in principle possess both numbers, singular and plural: house-houses, city-cities, but lamb lambs; while the others generally or partially know each other that distinction: weapons weapons, but branching, grain, etc.). In verbal words, it seems – according to the Latin model – as a rule, it refers to activity, mediality, passivity, etc. (verb genus), and according to the tradition of Slovene grammar about completeness, imperfection, etc. (verb sight). The problem of real meanings when viewed from the point of view of grammatical description and classifi cation, turns out to be very complex and diffi cult to overcome. Our work should be understood as the fi rst attempt to approach this matter on the other hand, and as a possible impetus for further efforts in this direction.", publisher = "Београд : Институт за српски језик САНУ", journal = "Наш језик", title = "О (лексичко-граматичким) значењима глаголских речи, Approach to Discussion of (Lexico-Grammatic) Meanings of Verbal Words", pages = "297-306", volume = "50", number = "2", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10264" }
Јовановић, И. Р.. (2019). О (лексичко-граматичким) значењима глаголских речи. in Наш језик Београд : Институт за српски језик САНУ., 50(2), 297-306. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10264
Јовановић ИР. О (лексичко-граматичким) значењима глаголских речи. in Наш језик. 2019;50(2):297-306. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10264 .
Јовановић, Ивана Р., "О (лексичко-граматичким) значењима глаголских речи" in Наш језик, 50, no. 2 (2019):297-306, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10264 .