Појам род у граматици и логици : у светлу ‘феминизације’ српског језика

Abstract

The paper traces the original meaning of the term gender and 1ts Greco-Latin equiva lents genos and genus in grammar, as well as for a sense of that term in antic and postatic logic. After the original clearly differentiation of nonlinguistic names and entities to gender and species (or categones), the nature of names was mixed with the nature of other entities, primarily physical beings. In addition, there was no differentiation between natural and grammar gender. Such confusion of names, elementary logical structures and appointed cases has led to alteration of the terms gender and sex in grammatography. Furthermore, the three noun genders were mixed with the three logical structures, and on to the ,, middle“ element of structure being mixed up with one of the names of genera (or neuter) and interpreted as ,,the gender that is neither male nor female“. It is shown that such logical and grammatical errors could be the basis for today’s feminist understanding that dominance of male gender in the language is associated with the dominance of men in the society. Aim of this paper 1s to show some of the harmful consequences of the wrong imterpretation of the grammar gender, as well as the possible harmful consequences of intentional feminization of the Serbian language. Believing that current interventions 1n the Serbian language will have a negative effect on the thought of its future native speakers, we are committed to active opposition to the intentions to mindlessly feminize the Serbian language and destroy the principles of its organization.

У раду се трага за изворним смислом термина род и његових грчко-латинских еквивалената genos и genus у граматици и за смислом тога термина у атичкој и постатичкој логици. Након првобитно јасне раздвојености „родова имена“ од родова физичких бића, уследило је мешање природе имена са природом „бића“, а потом и уобичајено неразликовање именичког од природних родова. Неразликовање имена, именованих предмета и елементарних логичких структура довело је до бркања терминарод и пол у граматографији, па и до појаве да се „средњи род“ тумачи као „род који није ни мушки ни женски“. Овакве логичке грешке се препознају као основа ововремених феминистичких схватања да је доминација мушког рода у граматици повезана са доминацијом мушкараца у друштву. Циљ рада је да укаже на неке од штетних последица погрешне интерпретације рода у граматици.