Дете и метафора

Abstract

Рад се заснива на анализи функционално-семантичких својстава првих дечијих речи, оних којима се упућује наразличите, објективно несродне предмете (типа ма/маца ‘мачка’, ‘пас’, ‘крзно’, ‘плишана играчка’, или сл.). Приступајући тим јединицама са лингвистичког, функционално-семантичког аспекта, трага се и за условима који доприносе, или омогућавају сужавање тог „проширеног", или „хиперекстензивног значења“. Уочава се да тај процес почива, у ствари, не на сужавају, већ на разлагању садржаја полазне јединице ("холофраза", "реч-реченица"), и то за (1) именицу - јединицу у функцији назива предмета и (2) придеве и глаголе - јединице којима се изражавају својства предмета издвојеног из „хрпе“, али и својства тредмета који су стајали иза различитих хиперекстензивних речи. Уочава се, на крају да је и „хиперекстензија“ и проширена употреба зависних лексичких речи, придева и глагола, најтешње повезана са оним што се у лингвистици назива језичком и појмовном метафором.

The paper analyses the functional and semantic characteristics of the first child’s spoken words that denote different uncommon things. These units are approached from the linguistic, functional-semantic aspect. There is a search for clues that would pomt to the source of the units (children’s words) 1n a word class described m grammar, and it 1s concluded that these are global words, wordssentences umting characteristics of different parts of speech — nouns, adjectives and verbs. Then conditions that contribute to or enable narrowing the “extended” or “hyperextensive meaning”.