Show simple item record

The Onyms Budim, Budimlja, Budimlje

dc.creatorРадић, Јованка
dc.date.accessioned2020-12-31T16:52:02Z
dc.date.available2020-12-31T16:52:02Z
dc.date.issued2011
dc.identifier.isbn978-86-86563-95-8
dc.identifier.urihttps://dais.sanu.ac.rs/123456789/10216
dc.description.abstractThe paper discusses the motivational basis of the Budimlja onym, during which process we took into account the folk tradition of the city of Budim (,,Budim grad“ — Budim city) on top of Gradac Hill near the present- day village of Budimlja. The onyms Budim, Budimlja and Budimlje are viewed as related forms, i.e. as the names of spatially (and conceptually) linked, clearly defined or indefinite geographic zones. Special emphasis was placed on the noticed possibility that the onym stem reveals the passive present participle of the verb buditi (se) — wake (oneself) up-known in Old Church Slavonic (and Russian): *bud-im> one easily awakened’ (quick-thinking, quick-reacting), “awakable.” We also focused on the proof of the remnants of that verb form in Serbian. The parallels vidim and vidljiv can be interpreted as the testimony of the ancient difference between the expression of possibility (vidim) and the expression of “property” (vidljiv), subsequently neutralised 1n the Serbian language feeling. The paper also puts forth and explains the possibility that the three onomastic forms at some stage may have stood for three toponyms (Budim — city, Budimlja — region, sometime district and eparchy, and Budimlje — village), with the same root and different, but interdependent motivation. In the section dedicated to the derivational structure of the secondary forms Budimlja and Budimlje, we point to the close categorial relation (or equality) of the Proto-Slavonic suffixes -јъ и -ъје.sr
dc.description.abstractУ раду се трага за етимологијом и мотивационом основом онима Будимља, при чему се уважава народно предање о постојању града Будима („Будим град“) на брду Градац код данашњег села Будимља. Посебна пажња се посвећује могућности да оним Будим по пореклу представља пасивни партицип презента глагола будити (се), познат старословенском (и руском) језику: *bud-imъ ’онај који се лако буди (/брзо мисли и реагује), „будљив". У оквиру разматрања творбене структуре форми Будимља и Будимље указује се на тесну категоријалну повезаност прасловенских суфикса -јъ и -ъје.sr
dc.language.isosrsr
dc.publisherБеране : Полимски музеј Беранеsr
dc.publisherБеране : Епархија будимљанско-никшићкаsr
dc.publisherБеоград : Филозофски факултетsr
dc.publisherБеоград : Институт за историју уметностиsr
dc.publisherБеоград : Службени гласникsr
dc.publisherБеоград : Православни богословски факултет, Институт за теолошка истраживањаsr
dc.relationinfo:eu-repo/grantAgreement/MESTD/Basic Research (BR or ON)/178030/RS//sr
dc.rightsopenAccesssr
dc.sourceЂурђеви Ступови и Будимљанска епархија : Зборник радоваsr
dc.subjectтопоним; етимологија; творба; пасивни партицип презента; Будим; Будимља; Будимље; *БисИт1; суфикси -јъ и -ъје.sr
dc.titleОними Будим, Будимља, Будимљеsr
dc.titleThe Onyms Budim, Budimlja, Budimljesr
dc.typearticlesr
dc.rights.licenseBY-NC-NDsr
dcterms.abstractRadić, Jovanka; Onimi Budim, Budimlja, Budimlje;
dc.citation.spage199
dc.citation.epage207
dc.type.versionpublishedVersionsr
dc.identifier.fulltexthttp://dais.sanu.ac.rs/bitstream/id/41781/radic.budim.2011.pdf


Files in this item

Thumbnail

This item appears in the following Collection(s)

Show simple item record