Дигитални архив издања САНУ
    • English
    • Српски
    • Српски (Serbia)
  • Српски (ћирилица) 
    • Енглески
    • Српски (ћирилица)
    • Српски (латиница)
  • Пријава
Преглед рада 
  •   ДАИС
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • Преглед рада
  •   ДАИС
  • Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
  • Преглед рада
JavaScript is disabled for your browser. Some features of this site may not work without it.

Персонификација и антропоцентризам : онтогенетски приступ

Personification and Anthropocentrism

Thumbnail
2010
radic.personifikacija.2010.pdf (402.5Kb)
Аутори
Радић, Јованка
Поглавље у монографији (Објављена верзија)
Метаподаци
Приказ свих података о документу
Апстракт
Полази се од запажања да примери оног што се назива персонификација обично не подразумевају својства која се приписују само човеку, већ сваком живом створу. У чињеници да се упркос томе стара дефиниција персонификације вековима не преиспитује, препознаје се антропоцентризам као стабилна - трајна и универзална карактеристика свести одраслих људских јединки. Показује се да је таква свест несвојствена детету млађег школског узраста, због чега оно или не препознаје (и не разуме) исказе са персонификацијом, или их не прихвата као смислене и ваљане.
The research is based on the remark that the examples of the “stylistic figure” called personification do not usually imply the characteristics of a human being, but of every living creature. This means that personification (humanization, representation), which dates back from the ancient times, depicts a mind prone to adapting and proclaiming human all the characteristics we share with all other living creatures. As a consequence of this remark and the fact that the set definition of personification has not been reviewed for centuries, one can recognize anthropocentrism as a stable-permanent and universal characteristic of an adult mind. On the other hand, one can see that that kind of mind does not control the way a younger pupil thinks, who, therefore, either does not recognize (and understand) constructions with personification, or accepts them as senseless and improper. Children’s reaction to the sentence The painting must speak show that prevailing of animism during the s...eventh year does not imply a more relevant convergence to anthropocentrism and the opposition, represented grammatically in this couple of pronouns WHO ‘human’ — WHAT ‘non-human’.

Кључне речи:
персонификација; антропоцентризам; опозиција људско - нељудско; категорија; онтогенеза
Извор:
Савремена књижевност за децу у науци и настави : зборник радова, 2010, 81-90
Издавач:
  • Јагодина : Педагошки факултет
Пројекти:
  • Обрада старог српског писаног наслеђа и израда Речника црквенословенског језика српске редакције (RS-178030)

ISBN: 978-86-7604-093-3

[ Google Scholar ]
URI
https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10212
Колекције
  • ИСЈ САНУ - Општа колекција / General collection
Институција
Институт за српски језик САНУ / Institute for the Serbian Language of SASA
TY  - CHAP
AU  - Радић, Јованка
PY  - 2010
UR  - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10212
AB  - Полази се од запажања да примери оног што се назива персонификација обично не подразумевају својства која се приписују само човеку, већ сваком живом створу. У чињеници да се упркос томе стара дефиниција персонификације вековима не преиспитује, препознаје се антропоцентризам као стабилна - трајна и универзална карактеристика свести одраслих људских јединки. Показује се да је таква свест несвојствена детету млађег школског узраста, због чега оно или не препознаје (и не разуме) исказе са персонификацијом, или их не прихвата као смислене и ваљане.
AB  - The research is based on the remark that the examples of the “stylistic figure”
called personification do not usually imply the characteristics of a human being, but of every living creature. This means that personification (humanization, representation), which dates back
from the ancient times, depicts a mind prone to adapting and proclaiming human all the characteristics we share with all other living creatures. As a consequence of this remark and the fact that the
set definition of personification has not been reviewed for centuries, one can recognize anthropocentrism as a stable-permanent and universal characteristic of an adult mind.

On the other hand, one can see that that kind of mind does not control the way a younger
pupil thinks, who, therefore, either does not recognize (and understand) constructions with personification, or accepts them as senseless and improper. Children’s reaction to the sentence The
painting must speak show that prevailing of animism during the seventh year does not imply a
more relevant convergence to anthropocentrism and the opposition, represented grammatically in
this couple of pronouns WHO ‘human’ — WHAT ‘non-human’.
PB  - Јагодина : Педагошки факултет
T2  - Савремена књижевност за децу у науци и настави : зборник радова
T1  - Персонификација и антропоцентризам : онтогенетски приступ
T1  - Personification and Anthropocentrism
SP  - 81
EP  - 90
ER  - 
@article{
author = "Радић, Јованка",
year = "2010",
url = "https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10212",
abstract = "Полази се од запажања да примери оног што се назива персонификација обично не подразумевају својства која се приписују само човеку, већ сваком живом створу. У чињеници да се упркос томе стара дефиниција персонификације вековима не преиспитује, препознаје се антропоцентризам као стабилна - трајна и универзална карактеристика свести одраслих људских јединки. Показује се да је таква свест несвојствена детету млађег школског узраста, због чега оно или не препознаје (и не разуме) исказе са персонификацијом, или их не прихвата као смислене и ваљане., The research is based on the remark that the examples of the “stylistic figure”
called personification do not usually imply the characteristics of a human being, but of every living creature. This means that personification (humanization, representation), which dates back
from the ancient times, depicts a mind prone to adapting and proclaiming human all the characteristics we share with all other living creatures. As a consequence of this remark and the fact that the
set definition of personification has not been reviewed for centuries, one can recognize anthropocentrism as a stable-permanent and universal characteristic of an adult mind.

On the other hand, one can see that that kind of mind does not control the way a younger
pupil thinks, who, therefore, either does not recognize (and understand) constructions with personification, or accepts them as senseless and improper. Children’s reaction to the sentence The
painting must speak show that prevailing of animism during the seventh year does not imply a
more relevant convergence to anthropocentrism and the opposition, represented grammatically in
this couple of pronouns WHO ‘human’ — WHAT ‘non-human’.",
publisher = "Јагодина : Педагошки факултет",
journal = "Савремена књижевност за децу у науци и настави : зборник радова",
title = "Персонификација и антропоцентризам : онтогенетски приступ, Personification and Anthropocentrism",
pages = "81-90"
}
Радић Ј. Персонификација и антропоцентризам : онтогенетски приступ. Савремена књижевност за децу у науци и настави : зборник радова. 2010;:81-90
,& Радић, Ј. (2010). Персонификација и антропоцентризам : онтогенетски приступ.
Савремена књижевност за децу у науци и настави : зборник радоваЈагодина : Педагошки факултет., null, 81-90. 
Радић Јованка, "Персонификација и антропоцентризам : онтогенетски приступ" null (2010):81-90

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB
 

 

Комплетан репозиторијумИнституцијеАуториНасловиТемеОва институцијаАуториНасловиТеме

Статистика

Преглед статистика

DSpace software copyright © 2002-2015  DuraSpace
О Дигиталном архиву издања САНУ (ДАИС) | Пошаљите запажања

re3dataOpenAIRERCUB