О именицама у „Историји Црне Горе“ (1754) владике Василија Петровића

Abstract

Овај рад представља продужетак испитивања језика „Историје о Црној Гори“ владике Василија Петровића. Акализа текста је вршена на основу фототипског издања поменуте књиге. Дело је штампано 1754. године гра- ђанском ћирилицом „у Санкт—Петербургу“. До сада су испитане графијске, правописне и фонетске особине поменутог дела, а такође је речено и неколико речи о аутору ИЦГ. У испитивању именица у овом раду ишло се ка томе да се утврди колико постоји подударност са руским односно рускословенским, а колико са српскохрватским односно српскословенским језиком. Истовремено је обраћена пажња дијалекатским цртама које нам откривају одлике завичајног говора Василија Петровића, а које се понекад срећу у ИЦГ. Наравно, руске односно рускословенске црте знатно преовлађују, мада су добрим делом присутне и особине које представљају одлику српскохрватског језика.

В работе сравнительным методом подробно исследовано склонение имен существительных в „Исторали Черногорчи“ с цглью установить отношзние между русскими и сербскохорватскими элементами в нем. Анализ показал, что самое большое число окончаний осуществляется в духе русского или русскославянского языка, а также, что окончания в значительной степени совпадают с сербскославянской парадигмой. Однако, есть и немалое число окончаний, отличающих сербскохорзатский язык, а иногда появляются и их диалектные черты рэдины Василия Петровича. В конце следует подчеркнуть и наличие стихийной дистрибуции окончаний, т.е. не редки примеры, когда в одном и том же словосо-четании встрзчаются существительные одного склонения с различными окончаниями, или в одном существительном, появляющемся несколько раз с одним и тем же падежным значением, наблюдаются другие окончания.