Однос приповедања и смрти у Причи о везировом слону Иве Андрића : генеза

Abstract

На основу архивске грађе из Личног фонда Иве Андрића који се чува у Архиву Српске академије наука и уметности, разматра се значај сачуваног пишчевог аутографа верзије одломка Приче о везировом слону за постављање тематске окоснице ове приповетке Иве Андрића, начин обликовања лика Аље Казаза и његово позиционирање у наративној структури приповетке. Уз уважавање резултата постојећих тумачења Андрићеве приче о Аљи, филу, Џелалудин-везиру и травничкој чаршији, али и онога што проистиче из наших истраживања рукописне грађе која је са њом у вези, расветљавају се поступци пишчевог уобличавања категорија страха, стрепње, зла, смрти и слободе на плану карактеризације ликова и фигуре приповедача.

In this paper we analysed the significance of autograph version of one part in Andrić’s story Priča o vezirovom slonu in genesis of its first printed edition. Correspondingly, we reconstruct of connection between Andrić’s autograph version, his notebooks and first printed edition of story. The semantical potentials of that version include the question about narrative strategies in characterisation and position of narrator, and thematic basically the category of fear, evil, death and freedom.