Задовољавајућа количина сопственог семена – предуслов одрживе производње хране

Abstract

Семе је било прауслов настанка пољопривреде и седелачког живљења, а сортно семе данас слови за предуслов савремене прехрамбене сигурности свих, а поготово оних народа који су изложени раз- ним забра нама моћника. Семе је прва и најважнија карика у ланцу произ- водње хране, па је стога скована синтагма „суверенитет семена = суверени- тет хран е“. Увидом у статистику уочава се смањен ниво продукције семена у Србији током транзиције и услед ратова, санкција, а потом и жестоке кон- куренције страних семенарских гиганата. Србија мора трајно тежити пози- тивном девизном салду и покривености увоза извозом семена путем подсти- цаја стварању конкурентних сората, које ће својим квалитетом омогућити повећање производње семена за потребе Србије и већи извоз. Истовремено са спровођењем пожељних промена, нужно је усмерити напоре на упоредно истраживање ваљаности сортимента најважнијих усева, па ако се уочи зао- стајање – одмах дати препоруке за поправку стања. Устројити резерве (баз- ног-основног) семена за сваки егзистенцијално битан усев. Осим подршке оплемењивачком раду, мора се обезбедити улагање у проучавање специфич- не њивске технологије и то у миљеу локалних огледа у рејону (у земљи и ино- странству) за новостворене сорте, затим за подстицање проучавања посебне семенске технологије за добијање највећег броја клијавих семена по ha за сорте широкоредих усева. Увек подстицати ситне и сиромашније земљорад- нике да купују сертификовано семе. Треба дати првенство закупа пољпори- вредног земљишта произвођачима хибридног семена (странооплодних кул- тура) уз суфинансирање, односно увозне и друге олакшице при опремању система за наводњавање, побољшавању сушионо-дорадних постројења и ла- бораторијске опреме. Унапређивање стручне сортне рејонизације допринеће обновљивом коришћењу природних ресурса у сеоским подручјима, чиме би се оваплотио и научни рад и природни услови и сортно-семенарска струка Србије. Није мање важно да кадровска политика власти у научним инсти- туцијама буде струковно а не страначки подобна, а семенарство да добије аутономну видљивост у шеми организације надлежног министарства. Ове и друге идеје треба размотрити приликом стварања новог развојног докумен- та о унапређењу домаће селекције и семенарства.

Insights into statistics show a reduced level of seed production in Serbia during transition period, wars, sanctions, as well as due to strong competition from multinational seed companies. Serbia has permanently to aspire to positive exchange balance of seed imports and exports, by encouraging the development of modern varieties that will be competitive with the world’s best varieties, which will increase not only seed production and exports, but will also provide high and stable yields of commercial crops. Simultaneously with the implementation of the desirable improvements, it is necessary to make eff orts to perform comparative studies of the assortment validity of the most important crops, so if falling behind is noticed – response to it has to be immediate. Th e authorities of all relevant governmental institutions involved in breeding and seed production should analyse all elements of the development policy and should propose a strategy for further activities, whereby the relationship of the following formula would be: D(esires)≤N(eeds)≤P(ossibilities) or desires equal to or less than needs, and needs equal to or less than possibilities. It is necessary to establish basic seed stocks for each existentially essential crop. In addition to supporting breeding work, funds have to be provided for studies of cropping practices; the improvement of the system of varietal trials for newly developed varieties in the country and abroad; for the improvement and modernisation of the seed processing capacities in order to produce high quality and competitive seed material. It is necessary to stimulate agricultural producers, particularly poorer ones, in the form of subsidies for purchasing the certifi ed seed. Priority in the state land lease should be given to seed growers of cross-pollinated plants. Moreover, import and other payment facilities should be provided when equipping irrigation systems, improving drying and processing plants and laboratory devices necessary to perform control and R&D activities. Th e improvement of regional distribution of new varieties will result in better utilisation of natural resources, which will contribute to the development of both, seed production and the entire agrarian sector in Serbia. All agricultural extension services have to be linked into the system of testing, research, regional distribution, advertising and marketing of seeds of varieties and hybrids developed in the country. A single competent authority should coordinate activities of these extension services. It is no less important that human resource policies related to the management in scientifi c institutions are more based on vocationally trained than politically suitable persons. It is also important that the competent ministry provide a distinct place for the seed sector in its organisation scheme. Since this profession requires high skilled specialists whose training requires long-term investments and strategic planning, it is necessary to take care of human resource policies through granting scholarships to the best students and preventing and reducing leaving of leading experts. Without investing in modern technology and highly qualifi ed personnel, we cannot remain competitive in the seed market with powerful and numerous competitors. It is necessary to minimise and eliminate own weaknesses and imperfections by working together – by cooperating between the ministries, faculties and institutes in order to develop a long-term strategy for the Serbian breeding and the seed industry sector. If the negative persisting trends are not stopped and if the existing institutes involved in breeding, seed production and scientifi c research disappear from a business map of Serbia, it may happen that a country with signifi cant capacities for seed production becomes a country with cheap labour and a market for low quality seeds.