О симболици обредног понашања у народној култури Срба

Abstract

Народна култура се може анализирати као скуп текстова вербалног и невербалног типа који се чувају у меморији једног друштва и преносе усменим путем. Један од важних градивних елемената тих текстова јесу устаљени предикати или радње, које у низу реализација имају своје, препознатљиво симболичко значење. Овде ће бити указано на неколико десетина тих ритуалних радњи, описана њихова реализација у обредном понашању Срба (превасходно у обичајима животног циклуса човека и празничној обредности), и анализирано њихово симболичко значење. Гледано уопштено, с једне стране, тим радњама људи могу преносити једни другима одређену поруку, а с друге – оне могу бити усмерене према невидљивом свету, пре свега према прецима. Из разних, највише српских етнографско-фолклористичких извора XIX–XX века, издвојене су и анализиране обредне радње, као што су: позивање, поздрављање, љубљење (целивање), умивање, даривање, ударање, обилажење, провлачење, љуљање, вучење, пуцање, разбијање судова, скакање, кађење, итд., као и неки облици наопаког понашања: ћутање, пљување, свлачење, облачење преврнуте одеће, ходање натрашке итд.

The paper commences from understanding folk culture as a set of verbal and non-verbal texts, which are preserved in the memory of a collective and passed on by oral communication. One of the significant structural elements of these texts are usual predicates or actions which, in the series of realizations, have its own recognizable symbolic meaning. The paper describes the realization of several dozen of such ritual actions, as a part of the ritual behavior of Serbs (mainly in the customs concerning the life cycle of a man and holiday rituals), and analyzes their meaning. Generally speaking, on the one hand,these actions can serve for passing a certain message from one man to another, and on the other hand, they can be aimed towards the invisible world, primarily to the ancestors. From various, mostly Serbian, ethnographic and folkloristic sources of 19th and 20th century, ritual actions such as: calling, greeting, kissing, washing, gifting, hitting, rounding, daggling, swinging, pulling, shooting, smashing the dishes, jumping, thurifying etc., as well as some other means of abnormal behavior, which can also be called “antibehavior”: being silent, spitting, undressing, putting on overturned clothes, walking backwards etc. have been isolated and analyzed. By repeating certain ritual actions, a social control of time is being accomplished, borders of its space are being determined anew, the established social structure is being preserved, relationship of the living towards the dead is being defined, as towards all that, according to national beliefs, can influence the life and wellbeing of a community.