Ромолошка лексикографија у Србији : стање и доступност

Abstract

Први проблем у оцењивању стања ромолошке лексикографије у Србији и земљама бивше Југославије јесте управо термин „ромски”. Ромски језик на овом подручју дијалекатски је веома разуђен, а стандард у односу на који би се одредио ниво „дијалектности” неке лексикографске одреднице или лексеме тек је недавно установљен (али остаје отворено питање његове примене). У овом прилогу акценат је на речницима гурбетског дијалекта (који су доминантни), мада сами аутори речника нису увек сасвим прецизни у дефинисању по том питању, што је последица њихове жеље да баш њихов речник буде основа за стандардизацију ромског језика, барем у њиховим земљама. Аутори речника и имплицитно предлажу стандард својим правописним решењима (избор писма) или бележењем рестрикција којима подлежу одређене речи у речнику (праћење језичког раслојавања). Када је у питању прилагођеност наставницима и ученицима ромског, речници се разликују у степену обраде одредница: фонолошке (да ли акцентују реч или не; колико изговорних варијаната наводе), морфолошке (које облике речи наводе), лексиколошке (које нивое језичког раслојавања прате; да ли су дати примери употребе) и др. Прегледом актуелних речника ромског доступних у Србији, објављених у Србији или у суседним земљама пре стандардизације, и указивањем на досадашње стање ромолошке лексикографије, у раду се даје предлог за израду још потпунијих, обухватнијих и исцрпнијих речника ромског језика, што би било корисно како у настави, тако и у научном раду. Ту посебно истичемо могућности које дају електронски речници.

When assessing the state of Romani lexicography in Serbia and the countries of the former Yugoslavia, the first problem one encounters is the use of the term “Romani”. The Romani language spoken in Serbia is by no means unified; on the contrary, there is a great deal of dialectal and territorial variation, and the standard by which the degree of dialectal variation can be determined has only recently been established. The examined dictionaries are all dictionaries of the Gurbet dialect, although the authors may not always be explicit about it, which can be explained by their aspirations concerning the standarization of the Romani language in their respective countries. The authors implicitly suggest what the standard forms should be by their orthographic choices, or by their way of (not)signalling linguistic stratification – social, territorial, temporal, etc. Viewed as language learning and teaching tools for teachers and students of Romani, these dictionaries differ significantly in their treatment of phonological, morphological or lexicological information they offer. By examining the dictionaries of Romani available and published either in Serbia or in the neighbouring, ex-Yu countries before the standardization, we wish to make a few suggestions for the improvement of Romani lexicography, which would be useful both in educational and academic circles. To that end, we especially highlight the advantages of electronic dictionaries.