“Perverting the Taste of the People”: Lăutari and the Balkan Question in Romania

Abstract

“’Perverting the Taste of the People’: Lăutari and the Balkan Question in Romania” considers the term “Balkan” in the context of Romanian Romani music- making. The expression can be used pejoratively to describe something “barbaric” or fractured. In the “world music” era, “gypsy-inspired” music from the Balkans has become highly regarded. From this perspective “Balkan” is seen as something desirable. The article uses the case of the Romanian “gypsy” band Taraf de Haïdouks in illustration. Romania’s cultural and physical position within Europe can be difficult to locate, a discourse reflected in Romanian society itself, where many reject the description of Romania as a “Balkan” country. This conflict has been contested through manele, a Romanian popular musical genre. In contrast, manele is seen by its detractors as too “eastern” in character, an unwelcome reminder of earlier Balkan and Ottoman influences on Romanian culture.

„’Извитоперење укуса људи’: Lăutari и балканско питање у Румунији“ студија је у којој се разматра појам „Балкан“ у контексту музичке продукције румунских Рома. Тај израз се може користити у пејоративном смислу да опише нешто „варварско“ или изломљено. У ери „музике света“ („world music“), „циганска музика“ с Балкана постала је веома цењена. Из те перспективе, „Балкан“ се посматра као пожељна одредница. У чланку је као илустрација коришћен пример румунског „циганског“ бенда Taraf de Haïdouks. Културни и географски положај Румуније унутар Европе тешко се може одредити; тај дискурс се одражава и у самом румунском друштву, у којем многи одбацују опис Румуније као „балканске“ државе. Тај конфликт је преиспитан кроз manele, популарни румунски музички жанр. Међутим, опоненти manele виде као карактером сувише „источни“ жанр, као непожељни подсетник на раније балканске и отоманске утицаје у румунској култури.

У овом раду је размотрен поливалентни термин „Балкан“ у контексту музичке индустрије румунских Рома у Румунији и шире. На „Западу“ се тај израз често користи пејоративно, да опише нешто „варварско“ или изломљено. У ери „музике света“ („world music“), „циганска“ или „Циганима инспирисана“ музика с Балкана постала је веома цењена. Из те перспективе, „Балкан“ добија позитивне конотације, нешто што је пожељно „оријентално“ и „егзотично“. Румунски „цигански“ бенд Taraf de Haïdouks могао би се сматрати једним од најзначајнијих представника тог поджанра. Истражићу наведени парадокс користећи случај бенда Taraf de Haïdouks као главни пример у овој студији. Различити стручњаци су истицали потешкоће у дефинисању румунске културне и географске позиције у Европи. Тај дискурс се рефлектује на данашње румунско друштво, у којем многи одбацују било какву асоцијацију на Балкан у корист препознавања Румуније као модерне западноевропске нације. Тај конфликт се исказује кроз manele, румунски популарни музички жанр који већином негују ромски мушки певачи и музичари. Стручњаци тврде да је manele пример рђавог укуса. Али значајно је и то да је својим карактером manele превише „источни“ жанр, и да представља непожељни подсетник на раније балканске и отоманске утицаје у румунској култури. Та два примера ћу користити као основу за студије случаја у мом истраживању конструисаног „Балкана“ у вези с румунском музиком – и у Румунији и на „Западу“, с посебним освртом на Уједињено Краљевство.