Vladimir R. Đorđević’s Contribution to Serbian Musical Folkloristics

Abstract

Vladimir R. Đorđević (1869–1938), one of the pioneers of Serbian ethnomusicology, achieved outstanding results in various fields; his work is based on Serbian musical folklore. Several dozen of his publications belong to the domain of ethnomusicology, as well as music pedagogy and popularization of folk music. However, for decades, their often very similar titles, as well as numerous repeated and sometimes revised editions, have discouraged researchers from acquiring a clear idea of his overall music-folkloristic contribution. The primary goal of this paper is to create a precondition for a more objective evaluation of Đorđević’s work, in the context of the time to which he belonged.

Један од пионира српске етномузикологије, Владимир Р. Ђорђевић (1869–1938), постигао је запажене резултате на различитим пољима. Његов рад је заснован на проучавању српског музичког фолклора. Велики број публикација припада области етномузикологије, али и педагогије и популаризације народне музике. Међутим, деценијама су њихови слични наслови, као и бројна поновљена и понекад ревидирана издања онемогућавала истраживачима да стекну јасну идеју о Ђорђевићевом укупном доприносу музичкој фолклористици. Основни циљ овог рада јесте да се створе предуслови за објективније сагледавање Ђорђевићевог опуса у контексту времена којем је припадао.

Владимир Р. Ђорђевић (1869–1938), свестрана личност у музичкој култури Србије и један од пионира српске етномузикологије на размеђи векова, своју делатност је понајвише темељио на музичком фолклору свога народа. При томе, различити аспекти његовог рада често су се преплитали, откривајући примарну припадност парадигми XIX века. Сходно чињеници да се Ђорђевићев укупан музичкофолклористички допринос не може уско сагледавати само кроз домен етномузикологије, овде су тој слици додати његови музичкопедагошки, као и захвати на плану популаризације народне музике. Све Ђорђевићеве поменуте активности могу се пратити од 1892. до 1934. године. Корпусу од двадесетак етномузиколошких радова на различите теме придружују се два капитална зборника с преко хиљаду записа вокалних и инструменталних народних мелодија из Јужне Србије (1928) и предратне Србије (1931), као и пионирски подвиг оснивања музеја народних музичких инструмената (1925). Категорији дидактичких наслова заснованих (и) на фолклору припадају његове бројне певанке за школску омладину, док они намењени популаризацији фолклорне музике, објављивани и ван Србије, садрже како вокалне, тако и инструменталне примере, у различитим транскрипцијама и степенима обраде. Ђорђевићево дело је до данас остало у сенци пажње посвећиване другим ауторима датог времена, иако су у одређеним аспектима резултати које је oн остварио несумњиво били и већи од њихових. Извесно заобилажење Ђорђевићевог опуса условила је конфузија коју често стварају његове бројне публикације сличних наслова, објављиване у вишеструким и допуњаваним издањима, као и радови који много пута садрже сличан садржај, али другачије представљен јавности, у зависности од циљне групе којој су намењени. На основу полазне слике формиране у овом раду, у скоријој будућности се може очекивати детаљнија упоредна анализа Ђорђевићевих са достигнућима српских музичких фолклориста који су деловали до Другог светског рата, а тиме и објективније вредновање његовог дела у контексту времена којем је припадао.