Државна сувереност и међународно право у ери глобализације
State sovereignty and international law in the age of globalization
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
У уводном делу рада одређен је појам суверености који се разматра из угла
међународног права и међународних односа. Други део рада посвећен је суверености у
доба глобализације. Дат је осврт на круњење суверености држава као објективни процес који се одвија спонтано, а затим су изнети разлози због којих сувереност ипак и
даље опстаје, уз навођење у чему се она манифестује.
У трећем делу изложена су схватања о превазиђености суверенитета држава. Дат
је кратак критички осврт на ставове по којима сувереност није настала појавом првих
држава већ је производ Вестфалског мира (1648). Дате су теорије о ограниченом суверенитету држава које су се јављале у прошлости, а изложене су и савремене теорије,
њихова аргументација и специфичности.
У четвртом делу аутор указује на ризике прихватања теорије о негирању и ограничавању суверенитета држава. Указује се на могуће негативне последице као што су отварање
простора за хуманитарне интервеције и друге облике употребе силе у међународним однос...има, увођење правне неједнакости држава, мешање у њихове унутрашње послове, негирање имунитета од стране јурисдикције, отимање туђих природних богатстава, кршење
људских права, измена постојећег међународног права и могуће злоупотребе.
У закључном делу рада констатује се да се крајем прошлог века свет обрео у новој
стварности у којој су САД биле једина суперсила која је могла да намеће своја виђења,
интересе и системе вредности и није одолела искушењу да такво стање искористи за
увођење нових правила у међународне односе и међународно право. Део тога су и покушаји оспоравања суверености као, наводно, анахроног концепта. У последњих неколико година односи су се променили и данас, у најмању руку, имамо биполарни свет,
што је утицало на то да донекле опадне притисак на сувереност држава, а трезвени
гласови који се залажу за очување међународног права све чешће се чују и у правној
литератури западних земаља, па и САД.
Наведени су бројни аргументи у прилог одбацивању идеје о негирању суверенитета
држава и неприхватљивости наметања таквих решења. Сувереност држава и данас представља темељ међународних односа и међународног права. Да није тако не би било државних граница, не би било држављанства, не би било царина, не би било међународних
организација итд. Државе и даље постоје, народи се идентификују са њима, а велики број
њих спреман је и животом да брани независност своје земље. Државе се додуше лишавају дела својих функција, али се зато јављају нове, а многе постојеће продубљују.
Премда моћ и власт нису исто али су у тесној вези, државе су у сваком погледу
моћније него икада. Скреће се пажња на опасности глобализације (изумирање разних
култура, прекогранично загађење, међународни тероризам, транснационални криминал, опасност пандемије итд.). Упоредо са глобализацијом одвијају се једнако снажни
процеси интернационализације и регионализације. Концепт суверености ће вероватно у неком тренутку бити превазиђен, али то треба да буде резултат мирних процеса,
трансформација заснованих на сагласности држава и њихових грађана.
На самом крају истиче се да Србија мора да истрајава у заштити своје и суверености других држава, и то како из начелних, моралних и правних разлога, тако и због
тога што је то у њеном најбољем интересу јер концепт суверености, као и међународно
право, данас штити мале, недовољно снажне државе.
This study deals with the so-called external sovereignty i.e. sovereignty from the
point of international law and international relations where the idea and practice of sovereignty appeared already with the emergence of the first states.
The second part of this study deals with sovereignty in the era of globalization, eroding of
sovereignty of states as a spontaneous process, with conclusion that reasons for its existence
still persists.
In the third part the views that sovereignty of states is obsolete are presented. The brief critical review is given of the claims that the concept of sovereignty did not arise with the first
states but was the product of the Westphalian Peace (16489) is given with an overview of the
past and present theories of limited sovereignty with their arguments and specifities.
In the fourth part the risks of accepting the denial and/or limited state sovereignty is elaborated in detail. Several possible negative consequences are emphasized, such as huma...nitarian interventions and other forms of use of force, the legal inequality of states, interference in
their internal affairs, denial of immunity of state from foreign jurisdiction, the abduction of
natural resources, violation of human rights, modification of existing international law etc.
At the end of the last century the world was faced with only one super power. In this unipolar world the United States imposed their views, interests and values, using such state of
affairs to impose new rules into international relations and international law. Consequently,
there were attempts to challenge sovereignty as an allegedly anachronistic concept. However,
in recent years the international relations have changed, and today we have at last the bipolar
world. These changes have contributed to somewhat reduced pressure on the sovereignty of
the states. Number of politicians and scientists advocate the consistent observance of international law, based on the principle of sovereignty and equality of states. Such voices are increasingly heard in the legal literature of Western countries and the United States.
A number of arguments is offered why it is unacceptable to deny the idea of sovereignty and
in particular why this idea should not be imposed. It is emphasized that the sovereignty is
the foundation of international relations and international law. If that was not the case, there
would be no state borders, citizenships, customs duties, international organizations etc. In
reality countries still exist, people identify with them and many are ready to defend country’s
independence sacrificing their lives. Although countries are deprived of part of their functions new functions appear, with number of them becoming more relevant. Generally speaking, state apparatus is constantly growing and in many aspects states are now more powerful
than ever.
Number of hazards are associated with globalization, such as threat to preservation of variety of cultures, transboundary pollution, international terrorism, transnational criminal etc.
Along with globalization, equally strong processes of internationalization and regionalization
take place. The concept of sovereignty is likely to become obsolete at some point, but this
should be the result of peaceful processes, transformations based on consent of states and
their citizens.
In the concluding remarks it is emphasized that Serbia must persevere in protecting its sovereignty and sovereignty of other states, for principle, moral and legal reasons. This is in its
best interest having in mind that concept of sovereignty and international law protect small,
insufficiently powerful states.
Keywords:
држава / сувереност / међународно право / глобализација / state / sovereignty / international law / globalizationSource:
Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године, 2019, 355-392Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности, Београд ; књ. 183. Одељење друштвених наука ; књ. 43
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Кривокапић, Борис PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10122 AB - У уводном делу рада одређен је појам суверености који се разматра из угла међународног права и међународних односа. Други део рада посвећен је суверености у доба глобализације. Дат је осврт на круњење суверености држава као објективни процес који се одвија спонтано, а затим су изнети разлози због којих сувереност ипак и даље опстаје, уз навођење у чему се она манифестује. У трећем делу изложена су схватања о превазиђености суверенитета држава. Дат је кратак критички осврт на ставове по којима сувереност није настала појавом првих држава већ је производ Вестфалског мира (1648). Дате су теорије о ограниченом суверенитету држава које су се јављале у прошлости, а изложене су и савремене теорије, њихова аргументација и специфичности. У четвртом делу аутор указује на ризике прихватања теорије о негирању и ограничавању суверенитета држава. Указује се на могуће негативне последице као што су отварање простора за хуманитарне интервеције и друге облике употребе силе у међународним односима, увођење правне неједнакости држава, мешање у њихове унутрашње послове, негирање имунитета од стране јурисдикције, отимање туђих природних богатстава, кршење људских права, измена постојећег међународног права и могуће злоупотребе. У закључном делу рада констатује се да се крајем прошлог века свет обрео у новој стварности у којој су САД биле једина суперсила која је могла да намеће своја виђења, интересе и системе вредности и није одолела искушењу да такво стање искористи за увођење нових правила у међународне односе и међународно право. Део тога су и покушаји оспоравања суверености као, наводно, анахроног концепта. У последњих неколико година односи су се променили и данас, у најмању руку, имамо биполарни свет, што је утицало на то да донекле опадне притисак на сувереност држава, а трезвени гласови који се залажу за очување међународног права све чешће се чују и у правној литератури западних земаља, па и САД. Наведени су бројни аргументи у прилог одбацивању идеје о негирању суверенитета држава и неприхватљивости наметања таквих решења. Сувереност држава и данас представља темељ међународних односа и међународног права. Да није тако не би било државних граница, не би било држављанства, не би било царина, не би било међународних организација итд. Државе и даље постоје, народи се идентификују са њима, а велики број њих спреман је и животом да брани независност своје земље. Државе се додуше лишавају дела својих функција, али се зато јављају нове, а многе постојеће продубљују. Премда моћ и власт нису исто али су у тесној вези, државе су у сваком погледу моћније него икада. Скреће се пажња на опасности глобализације (изумирање разних култура, прекогранично загађење, међународни тероризам, транснационални криминал, опасност пандемије итд.). Упоредо са глобализацијом одвијају се једнако снажни процеси интернационализације и регионализације. Концепт суверености ће вероватно у неком тренутку бити превазиђен, али то треба да буде резултат мирних процеса, трансформација заснованих на сагласности држава и њихових грађана. На самом крају истиче се да Србија мора да истрајава у заштити своје и суверености других држава, и то како из начелних, моралних и правних разлога, тако и због тога што је то у њеном најбољем интересу јер концепт суверености, као и међународно право, данас штити мале, недовољно снажне државе. AB - This study deals with the so-called external sovereignty i.e. sovereignty from the point of international law and international relations where the idea and practice of sovereignty appeared already with the emergence of the first states. The second part of this study deals with sovereignty in the era of globalization, eroding of sovereignty of states as a spontaneous process, with conclusion that reasons for its existence still persists. In the third part the views that sovereignty of states is obsolete are presented. The brief critical review is given of the claims that the concept of sovereignty did not arise with the first states but was the product of the Westphalian Peace (16489) is given with an overview of the past and present theories of limited sovereignty with their arguments and specifities. In the fourth part the risks of accepting the denial and/or limited state sovereignty is elaborated in detail. Several possible negative consequences are emphasized, such as humanitarian interventions and other forms of use of force, the legal inequality of states, interference in their internal affairs, denial of immunity of state from foreign jurisdiction, the abduction of natural resources, violation of human rights, modification of existing international law etc. At the end of the last century the world was faced with only one super power. In this unipolar world the United States imposed their views, interests and values, using such state of affairs to impose new rules into international relations and international law. Consequently, there were attempts to challenge sovereignty as an allegedly anachronistic concept. However, in recent years the international relations have changed, and today we have at last the bipolar world. These changes have contributed to somewhat reduced pressure on the sovereignty of the states. Number of politicians and scientists advocate the consistent observance of international law, based on the principle of sovereignty and equality of states. Such voices are increasingly heard in the legal literature of Western countries and the United States. A number of arguments is offered why it is unacceptable to deny the idea of sovereignty and in particular why this idea should not be imposed. It is emphasized that the sovereignty is the foundation of international relations and international law. If that was not the case, there would be no state borders, citizenships, customs duties, international organizations etc. In reality countries still exist, people identify with them and many are ready to defend country’s independence sacrificing their lives. Although countries are deprived of part of their functions new functions appear, with number of them becoming more relevant. Generally speaking, state apparatus is constantly growing and in many aspects states are now more powerful than ever. Number of hazards are associated with globalization, such as threat to preservation of variety of cultures, transboundary pollution, international terrorism, transnational criminal etc. Along with globalization, equally strong processes of internationalization and regionalization take place. The concept of sovereignty is likely to become obsolete at some point, but this should be the result of peaceful processes, transformations based on consent of states and their citizens. In the concluding remarks it is emphasized that Serbia must persevere in protecting its sovereignty and sovereignty of other states, for principle, moral and legal reasons. This is in its best interest having in mind that concept of sovereignty and international law protect small, insufficiently powerful states. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године T1 - Државна сувереност и међународно право у ери глобализације T1 - State sovereignty and international law in the age of globalization SP - 355 EP - 392 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10122 ER -
@conference{ author = "Кривокапић, Борис", year = "2019", abstract = "У уводном делу рада одређен је појам суверености који се разматра из угла међународног права и међународних односа. Други део рада посвећен је суверености у доба глобализације. Дат је осврт на круњење суверености држава као објективни процес који се одвија спонтано, а затим су изнети разлози због којих сувереност ипак и даље опстаје, уз навођење у чему се она манифестује. У трећем делу изложена су схватања о превазиђености суверенитета држава. Дат је кратак критички осврт на ставове по којима сувереност није настала појавом првих држава већ је производ Вестфалског мира (1648). Дате су теорије о ограниченом суверенитету држава које су се јављале у прошлости, а изложене су и савремене теорије, њихова аргументација и специфичности. У четвртом делу аутор указује на ризике прихватања теорије о негирању и ограничавању суверенитета држава. Указује се на могуће негативне последице као што су отварање простора за хуманитарне интервеције и друге облике употребе силе у међународним односима, увођење правне неједнакости држава, мешање у њихове унутрашње послове, негирање имунитета од стране јурисдикције, отимање туђих природних богатстава, кршење људских права, измена постојећег међународног права и могуће злоупотребе. У закључном делу рада констатује се да се крајем прошлог века свет обрео у новој стварности у којој су САД биле једина суперсила која је могла да намеће своја виђења, интересе и системе вредности и није одолела искушењу да такво стање искористи за увођење нових правила у међународне односе и међународно право. Део тога су и покушаји оспоравања суверености као, наводно, анахроног концепта. У последњих неколико година односи су се променили и данас, у најмању руку, имамо биполарни свет, што је утицало на то да донекле опадне притисак на сувереност држава, а трезвени гласови који се залажу за очување међународног права све чешће се чују и у правној литератури западних земаља, па и САД. Наведени су бројни аргументи у прилог одбацивању идеје о негирању суверенитета држава и неприхватљивости наметања таквих решења. Сувереност држава и данас представља темељ међународних односа и међународног права. Да није тако не би било државних граница, не би било држављанства, не би било царина, не би било међународних организација итд. Државе и даље постоје, народи се идентификују са њима, а велики број њих спреман је и животом да брани независност своје земље. Државе се додуше лишавају дела својих функција, али се зато јављају нове, а многе постојеће продубљују. Премда моћ и власт нису исто али су у тесној вези, државе су у сваком погледу моћније него икада. Скреће се пажња на опасности глобализације (изумирање разних култура, прекогранично загађење, међународни тероризам, транснационални криминал, опасност пандемије итд.). Упоредо са глобализацијом одвијају се једнако снажни процеси интернационализације и регионализације. Концепт суверености ће вероватно у неком тренутку бити превазиђен, али то треба да буде резултат мирних процеса, трансформација заснованих на сагласности држава и њихових грађана. На самом крају истиче се да Србија мора да истрајава у заштити своје и суверености других држава, и то како из начелних, моралних и правних разлога, тако и због тога што је то у њеном најбољем интересу јер концепт суверености, као и међународно право, данас штити мале, недовољно снажне државе., This study deals with the so-called external sovereignty i.e. sovereignty from the point of international law and international relations where the idea and practice of sovereignty appeared already with the emergence of the first states. The second part of this study deals with sovereignty in the era of globalization, eroding of sovereignty of states as a spontaneous process, with conclusion that reasons for its existence still persists. In the third part the views that sovereignty of states is obsolete are presented. The brief critical review is given of the claims that the concept of sovereignty did not arise with the first states but was the product of the Westphalian Peace (16489) is given with an overview of the past and present theories of limited sovereignty with their arguments and specifities. In the fourth part the risks of accepting the denial and/or limited state sovereignty is elaborated in detail. Several possible negative consequences are emphasized, such as humanitarian interventions and other forms of use of force, the legal inequality of states, interference in their internal affairs, denial of immunity of state from foreign jurisdiction, the abduction of natural resources, violation of human rights, modification of existing international law etc. At the end of the last century the world was faced with only one super power. In this unipolar world the United States imposed their views, interests and values, using such state of affairs to impose new rules into international relations and international law. Consequently, there were attempts to challenge sovereignty as an allegedly anachronistic concept. However, in recent years the international relations have changed, and today we have at last the bipolar world. These changes have contributed to somewhat reduced pressure on the sovereignty of the states. Number of politicians and scientists advocate the consistent observance of international law, based on the principle of sovereignty and equality of states. Such voices are increasingly heard in the legal literature of Western countries and the United States. A number of arguments is offered why it is unacceptable to deny the idea of sovereignty and in particular why this idea should not be imposed. It is emphasized that the sovereignty is the foundation of international relations and international law. If that was not the case, there would be no state borders, citizenships, customs duties, international organizations etc. In reality countries still exist, people identify with them and many are ready to defend country’s independence sacrificing their lives. Although countries are deprived of part of their functions new functions appear, with number of them becoming more relevant. Generally speaking, state apparatus is constantly growing and in many aspects states are now more powerful than ever. Number of hazards are associated with globalization, such as threat to preservation of variety of cultures, transboundary pollution, international terrorism, transnational criminal etc. Along with globalization, equally strong processes of internationalization and regionalization take place. The concept of sovereignty is likely to become obsolete at some point, but this should be the result of peaceful processes, transformations based on consent of states and their citizens. In the concluding remarks it is emphasized that Serbia must persevere in protecting its sovereignty and sovereignty of other states, for principle, moral and legal reasons. This is in its best interest having in mind that concept of sovereignty and international law protect small, insufficiently powerful states.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године", title = "Државна сувереност и међународно право у ери глобализације, State sovereignty and international law in the age of globalization", pages = "355-392", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10122" }
Кривокапић, Б.. (2019). Државна сувереност и међународно право у ери глобализације. in Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године Београд : Српска академија наука и уметности., 355-392. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10122
Кривокапић Б. Државна сувереност и међународно право у ери глобализације. in Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године. 2019;:355-392. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10122 .
Кривокапић, Борис, "Државна сувереност и међународно право у ери глобализације" in Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године (2019):355-392, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10122 .