Суверенитет, националне државе, националне мањине, глобализација - Мађарска, Мађари у Србији, Србија

Abstract

Новине у политици Мађарске према Мађарима у Србији довеле су до значајних промена у троуглу држава домаћин – национална мањина – матична држава. Институт двојног држављанства, укључивање двојних држављана у политички живот Мађарске и нови систем финансијске подршке коју Мађарска обезбеђује Мађарима ван граница представљају значајне новине у политици Мађарске према прекограничним Мађарима. Као резултат ових нових мера, Мађари у Војводини су масовно примили држављанство Мађарске и све више и активније се укључују у политички живот Мађарске, док се са друге стране јавља све већа пасивност и незаинтересованост Мађара у Војводини према политичком животу у Србији. Нова политика матичне државе је свакако успешна, ако се она мери према броју нових држављана, регистрацији бирача за изборе у Мађарској, подршци ФИДЕС-у, као и у погледу веће привржености локалних Мађара мађарском језику и култури. Истовремено, постоје и одређене слабости. Мере су се показале немоћним у погледу заустављања неповољних демографских процеса мађарске заједнице у Србији. Исељавање Мађара са вековних огњишта скоро да никада није било израженије него у последњих 5–6 година. Осим тога, мере матичне државе никако не доприносе ни интеграцији Мађара у државу и друштво Србије. Гради се један паралелан свет са све мање мостова и прожимања. Дугорочна стабилност међуетничких односа на овом простору захтева да нови односи и нове политике постану предмет билатералног међудржавног уговора Мађарске и Србије, јер постојећи из 2003. године је превазиђен, нарочито променама које су уследиле након 2010. године. Било би такође пожељно да се постигне равнотежа између све веће блискости Мађара у Србији Мађарској и њихове интеграције у државу и друштво Србије.

Innovations in the policy of Hungary towards Hungarians (Magyars) in Serbia resulted in important changes in the triangle of State of Residence – national minority and Kinstate. The institute of dual citizenship, the inclusion of dual citizens into the political life of Hungary and the emerging new system of financial support that Hungary provides for Hungarians abroad, all constitute substantial novelties in the policy of Hungary towards ethnic Hungarians abroad. As a result of these new measures Hungarians in Vojvodina (Serbia) acquired the citizenship of Hungary and they are more and more involved in to the political life of Hungary. On the other hand, one can spot the ever growing passiveness of Hungarians in Serbia towards the political life of Serbia. Innovated policy of the Kin-state is beyond any doubt successful if measured by the number of new citizens, their growing inclusion in the political life of Hungary, support for FIDES party, such as in strengthened ties of local Magyars to their native language and culture. However, there are also some emerging shortcomings and dilemmas. These measures were insufficient in stopping the unfavorable demographic processes of Magyars in Serbia, migration from homeland is more intensive in recent years than ever before. Furthermore, new measures of the Kin-state are not fostering the integration of Hungarians to the Serbian State and Society. Construction of a parallel society is pending, without less and less bridges and contacts. Long standing stability of interethnic relations in the area requires that these new policies be the subject of a bilateral interstate agreement between Serbia and Hungary. The present bilateral agreement on the protection of national minorities from 2003 is very much outdated, mostly after the novelties invented by Hungary after year 2010. Furthermore, it would be desirable to find a balance between the vicinity of Hungarians in Serbia and Hungary and the integration of Magyars to the Serbian society.