Европски суд за људска права и глобализација

Abstract

Аутор у овом тексту даје кратку слику рада Европског суда за људска права из Стразбура. Он истиче да ова судска организација има веома велики значај на плану глобализације права када је реч о Европи. Аутор у том смислу констатује да се не може рећи да је глобализација негативан, исто као ни позитиван тренд у савременом свету. Она је једна нужност у свету који је у техничко-технолошком смислу, економском, али, пре свега, еколошком смислу данас повезанији него икада. Међународни судови, а ту спада и Европски суд за људска права, имају ту посебан значај и улогу. Најпре, грађани држава чланица Савета Европе сада могу да потраже „правду“ и ван граница своје државе, што је свакако добро. Друго, случајеви који су пресуђени пред овим судом, постају правило, закон за убудуће, чиме се остварује правна сигурност. Затим, судије које пресуђују долазе из других земаља, што је гаранција непристрасности, јер те судије нису подложне локалним утицајима. Наравно, овај начин рада има и својих слабости, а оне се првенствено тичу питања да ли судије из других земаља могу да схвате друштвено-економску и менталитетску реалност у једној земљи, поводом чијег случаја одлучују. Аутор даје приказ неколико карактеристичних случајева из Србије. Дајући и статистички преглед, Јован Ћирић закључује да су грађани Србије имали велики број представки Европском суду за људска права, али да их је тај суд у врло малом броју случајева усвајао. То даје легитимитет српском правосуђу и говори да је оно у највећем броју случајева радило по закону, те да паушалне констатације о корумпираности, нестручности и исполитизираности српског правосуђа нису тачне.

In this paper the author gives a short view of work of European Court on Human Rights from Strasbourg. He points out that this judicial organization is of very big importance on the plan of globalization when it comes to Europe. The author then concludes that globalization cannot be seen as a negative, nor a positive trend in the contemporary world. It is a necessity in the world which, in the technical-technological, economic and, above all, ecological sense is more linked today than ever. International courts, including the European Court on Human Rights, have a specific importance and role. In the first place, citizens of states who are members of the European Council can now seek justice outside the borders of their country, which is certainly a good thing. Secondly, the cases that have been adjudicated in front of this court become a rule, a law for future times, by which legal security is accomplished. Furthermore, the judges who adjudicate come from different countries, which is a guarantee of impartiality, as those judges are not subjective to local influences. Of course, this kind of work has its weaknesses, and they mainly concern the question whether judges from other countries can comprehend the social-economic and the reality of mentality in the country from which the case they adjudicate comes. The author gives a review of several characteristic cases from Serbia. By giving a statistic review as well, Jovan Ćirić concludes that the citizens of Serbia have had a large number of applications to the European Court on Human Rights, but that this court has adopted these applications in a very small number of cases. This gives legitimacy to Serbian judicature and confirms that it has worked by the law in most cases, thus approximate observations on the corruptness, incompetence and politicization of Serbian judicature aren’t correct.