Ius puniendi и суверенитет државе у време глобализације

Abstract

У уводним напоменама, аутор уочава промене које су наступиле крајем прошлог и почетком овог века и које су снажно утицале на традиционални концепт „права на кажњавање“. Са новим приступом преиспитујемо стари, тј. тврдњу да је посреди суверено право државе које се заснива на државној принуди. Први део рада посвећен је анализи развоја и напретка „европског кривичног права“ и његовог утицаја на национална законодавства. У том контексту, бавићемо се и материјалним кривичним правом ЕУ и шире, европским кривичним законодавством. У другом делу, као нужна последица првог, разматра се утицај одлука Европског суда за људска права на национални правни поредак, али и будући допринос Европског суда правде хармонизацији кривичног права у правном поретку ЕУ. На овом месту је важно поменути и да је Европска конвенција за заштиту основних људских права и слобода пре свега кривична, а утицај стразбуршке праксе све већи. Улога судије, а посебно судије Уставног суда, добија на значају у светлу метода тумачења и стандарда које примењује ЕСЉП (Европски суд за људска права). Стандарди које поставља ЕКЉП (Европска конвенција о људским правима) су важни за националне правне системе јер постоји делотворна контрола ЕСЉП. У случају осуде државе, ЕСЉП указује на слабости њеног правног система. Поред тога што такве одлуке могу да коштају државу, постоји и могућност да држава у случају подношења нових представки буде осуђена због кршења основних слобода и права зајемчених ЕКЉП. У трећем делу, ништа мање значајном, разматра се развој међународног кривичног права и његов однос према националним законодавствима. У закључним напоменама аутор указује на нови међународни контекст и положај ius puniendi.

In the introductory remarks the author notices the changes that occurred at the end of the previous and the beginning of this century, and that strongly influenced the traditional concept of “the right to punish”. With a new approach we reassess the old one, i.e. the statement that relating to the sovereign right of the state which is based on state coercion. The first part of the paper is dedicated to the analysis of development and progress of “European criminal law” and its influence on national legislation. In this context, we will also be dealing with material criminal law of EU and broader, through European criminal legislature. In the second part, as a necessary consequence of the first, the influence of European Court of Human Rights to national legal order is considered, but also the future contribution of European Court of Justice to the harmonization of criminal law in the legal order of EU. At this point it is also important to mention that the European Convention on Basic Human Rights is primarily punitive, and the influence of Strasbourg practice enlarges. The role of judge, particularly the judge of Constitutional Court, becomes more important in the light of methods of interpreting and standards applied by ECHR. The standards set by ECHR are important for national legal systems, because an effective control of ECHR exists. In the case of state condemnation, ECHR points out the weaknesses of her legal system. Apart from the fact that such decisions can represent a cost for the state, there is a possibility that the state, in case of submitting new applications, becomes convicted for violation of fundamental freedom and rights guaranteed by ECHR. In the third part, of no lesser importance, the development of criminal law and its relation to national legislation is considered. In the final remarks, the author points out the new international context and position of ius puniendi.