Уставотворна власт у времену глобализације

Abstract

Мноштво глобалних токова који утичу на активности носилаца власти и управљања на националном и међународном плану довели су до потребе преиспитивања традиционалних постулата уставне државе и њених својстава суверености. Наш приступ питању глобализације биће из угла модерног конституционализма у (пост) националној држави, која постепено губи традиционалне изворе за остваривање функција уставотворне власти. Између реалности глобализације међународног поретка и конституционализације међународног права, са једне стране и постојеће форме националне државе, са друге стране, отворен је однос напетости. Истицање уставног плурализма је зачетак нове конституционалне теорије која покушава да укаже на особености савремене државе у којој се јављају нови механизми за тумачење уставних норми, насталих као последица глобализације права и судске праксе. Међутим, упркос развоју модерног конституционализма у коме је установљавајућа власт ослабљена у функционалном смислу, треба посебно нагласити потребу очувања контекстуалног легитимитета уставотворне власти у процесу уставне ревизије. У раду се посебно разматра проблем легитимитета ревизионе власти у погледу промене Устава Србије.

A multitude of global trends affecting the activity of power holders and governing authorities at the national and international level alike have generated the need to reconsider the traditional postulates of the constitutional state and the quality of its sovereignty. In this paper, the author approaches the globalization issue from the perspective of modern constitutionalism in the (post)national state, which gradually loses its traditional resources for exercising the functions of the constituent power. There is a sphere of growing tension between the realities of two conflicting issues: the globalization of the international order and constitutionalization of international law, on the one hand, and the existing forms of the national state, on the other. The emphasis on constitutional pluralism may be the cornerstone of a new constitutional theory in an endeavour to point out to the distinctive attributes of a modern state, which employs new methods of interpretation of constitutional norms arising from the globalization of law and jurisprudence. Yet, despite the development of modern constitutionalism in which the functional role of the traditional constituent power is being undermined, there is a need to protect the contextual legitimacy of the constituent power in the constitutional revision process. In this article, the author emphasizes the importance of this issue in terms of the prospective revision of the Serbian Constitution.