Нормативно и стварно у теорији народног суверенитета

Abstract

Аутор се у раду бави облицима остваривања народног суверенитета, како би показао да постоји значајна разлика између идеје да народ врши врховну власт и могућности да ова идеја буде остварена. Критички се анализира идеја народног представништва, полазећи од става да, због природе друштва, које је подијељено на групе са супротстављеним интересима, није могуће да представник представља сав народ. Циљ рада није да се анализирају сви уставноправни институти који омогућавају остваривање идеје народног суверенитета, већ да се укаже на то да уставна рјешења отежавају остваривање идеје народног суверенитета. С тим циљем, анализирају се институти мандата, опозива и референдума. Примјеном позитивноправног и упоредног метода, долази се до сазнања о томе како су устави модерних демократија уредили ове институте. Указује се на недостатке уставних рјешења и предлажу другачија рјешења, која имају за циљ да народна сувереност буде дјелотворније вршена. Већа дјелотворност може бити постигнута успостављањем правне везе између народа и његових представника, што у крајњој линији може довести до опозива ових других, али и у релативно једноставним условима за непосредно одлучивање народа путем референдума.

The author analyzes the forms of popular sovereignty, in order to prove that there is an important difference between the notion of the popular sovereignty and the possibility of its realization. He critically examines the notion of the people’s representation, starting from the view that it is not possible that a representative represents the whole people, since the society is divided into groups with antagonistic interests. The purpose of this piece is not to analyze all constitutional institutes which enable the realization of the notion of popular sovereignty, but to point out that the constitutional provisions make the realization of the notion more difficult. The institutes of the mandate, the recall, and the referendum have been analyzed. Using the positive legal and comparative methods the author formulates the alternative provisions.