Нормативно и стварно у теорији народног суверенитета
Normative and actual in the theory of popular sovereignty
Conference object (Published version)
Metadata
Show full item recordAbstract
Аутор се у раду бави облицима остваривања народног суверенитета, како би
показао да постоји значајна разлика између идеје да народ врши врховну власт и могућности да ова идеја буде остварена. Критички се анализира идеја народног представништва, полазећи од става да, због природе друштва, које је подијељено на групе са
супротстављеним интересима, није могуће да представник представља сав народ.
Циљ рада није да се анализирају сви уставноправни институти који омогућавају
остваривање идеје народног суверенитета, већ да се укаже на то да уставна рјешења
отежавају остваривање идеје народног суверенитета. С тим циљем, анализирају се институти мандата, опозива и референдума. Примјеном позитивноправног и упоредног
метода, долази се до сазнања о томе како су устави модерних демократија уредили ове
институте. Указује се на недостатке уставних рјешења и предлажу другачија рјешења,
која имају за циљ да народна сувереност буде дјелотворније вршена. Већа дјелотворност може бити постигнута ус...постављањем правне везе између народа и његових
представника, што у крајњој линији може довести до опозива ових других, али и у релативно једноставним условима за непосредно одлучивање народа путем референдума.
The author analyzes the forms of popular sovereignty, in order to prove that there
is an important difference between the notion of the popular sovereignty and the possibility
of its realization. He critically examines the notion of the people’s representation, starting
from the view that it is not possible that a representative represents the whole people, since
the society is divided into groups with antagonistic interests.
The purpose of this piece is not to analyze all constitutional institutes which enable the
realization of the notion of popular sovereignty, but to point out that the constitutional provisions make the realization of the notion more difficult. The institutes of the mandate, the recall, and the referendum have been analyzed. Using the positive legal and comparative methods the author formulates the alternative provisions.
Keywords:
народна сувереност / народно представништво / грађанин / бирач / мандат / опозив / референдум / popular sovereignty / people’s representation / citizen / voters / mandate / recall / referendumSource:
Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године, 2019, 187-210Publisher:
- Београд : Српска академија наука и уметности
Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности, Београд ; књ. 183. Одељење друштвених наука ; књ. 43
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Марковић, Горан PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10115 AB - Аутор се у раду бави облицима остваривања народног суверенитета, како би показао да постоји значајна разлика између идеје да народ врши врховну власт и могућности да ова идеја буде остварена. Критички се анализира идеја народног представништва, полазећи од става да, због природе друштва, које је подијељено на групе са супротстављеним интересима, није могуће да представник представља сав народ. Циљ рада није да се анализирају сви уставноправни институти који омогућавају остваривање идеје народног суверенитета, већ да се укаже на то да уставна рјешења отежавају остваривање идеје народног суверенитета. С тим циљем, анализирају се институти мандата, опозива и референдума. Примјеном позитивноправног и упоредног метода, долази се до сазнања о томе како су устави модерних демократија уредили ове институте. Указује се на недостатке уставних рјешења и предлажу другачија рјешења, која имају за циљ да народна сувереност буде дјелотворније вршена. Већа дјелотворност може бити постигнута успостављањем правне везе између народа и његових представника, што у крајњој линији може довести до опозива ових других, али и у релативно једноставним условима за непосредно одлучивање народа путем референдума. AB - The author analyzes the forms of popular sovereignty, in order to prove that there is an important difference between the notion of the popular sovereignty and the possibility of its realization. He critically examines the notion of the people’s representation, starting from the view that it is not possible that a representative represents the whole people, since the society is divided into groups with antagonistic interests. The purpose of this piece is not to analyze all constitutional institutes which enable the realization of the notion of popular sovereignty, but to point out that the constitutional provisions make the realization of the notion more difficult. The institutes of the mandate, the recall, and the referendum have been analyzed. Using the positive legal and comparative methods the author formulates the alternative provisions. PB - Београд : Српска академија наука и уметности C3 - Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године T1 - Нормативно и стварно у теорији народног суверенитета T1 - Normative and actual in the theory of popular sovereignty SP - 187 EP - 210 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10115 ER -
@conference{ author = "Марковић, Горан", year = "2019", abstract = "Аутор се у раду бави облицима остваривања народног суверенитета, како би показао да постоји значајна разлика између идеје да народ врши врховну власт и могућности да ова идеја буде остварена. Критички се анализира идеја народног представништва, полазећи од става да, због природе друштва, које је подијељено на групе са супротстављеним интересима, није могуће да представник представља сав народ. Циљ рада није да се анализирају сви уставноправни институти који омогућавају остваривање идеје народног суверенитета, већ да се укаже на то да уставна рјешења отежавају остваривање идеје народног суверенитета. С тим циљем, анализирају се институти мандата, опозива и референдума. Примјеном позитивноправног и упоредног метода, долази се до сазнања о томе како су устави модерних демократија уредили ове институте. Указује се на недостатке уставних рјешења и предлажу другачија рјешења, која имају за циљ да народна сувереност буде дјелотворније вршена. Већа дјелотворност може бити постигнута успостављањем правне везе између народа и његових представника, што у крајњој линији може довести до опозива ових других, али и у релативно једноставним условима за непосредно одлучивање народа путем референдума., The author analyzes the forms of popular sovereignty, in order to prove that there is an important difference between the notion of the popular sovereignty and the possibility of its realization. He critically examines the notion of the people’s representation, starting from the view that it is not possible that a representative represents the whole people, since the society is divided into groups with antagonistic interests. The purpose of this piece is not to analyze all constitutional institutes which enable the realization of the notion of popular sovereignty, but to point out that the constitutional provisions make the realization of the notion more difficult. The institutes of the mandate, the recall, and the referendum have been analyzed. Using the positive legal and comparative methods the author formulates the alternative provisions.", publisher = "Београд : Српска академија наука и уметности", journal = "Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године", title = "Нормативно и стварно у теорији народног суверенитета, Normative and actual in the theory of popular sovereignty", pages = "187-210", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10115" }
Марковић, Г.. (2019). Нормативно и стварно у теорији народног суверенитета. in Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године Београд : Српска академија наука и уметности., 187-210. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10115
Марковић Г. Нормативно и стварно у теорији народног суверенитета. in Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године. 2019;:187-210. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10115 .
Марковић, Горан, "Нормативно и стварно у теорији народног суверенитета" in Државни поредак : суверенитет у времену глобализације : зборник радова са симпозијума одржаног 8. и 9. фебруара 2019. године (2019):187-210, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10115 .