Суверенитет као проблем у времену глобализације

Abstract

Основна сврха овог рада је да се зарад стицања новог научног сазнања о релацијама суверенитета и глобализације, као важних друштвених и политичких појава, истраже и објасне узроци и разлози услед којих је суверенитет, који је вековима важио као један од највећих домета демократије, постао у времену „демократске глобализације“ толики проблем да се због тога мора укинути или бар битно умањити. У том циљу се утврђују и оне теоријске премисе глобализма и форме манифестација глобализације из којих се да закључити да феномен глобализације у целом свету представља огроман проблем по очување националног суверенитета, али све више и обрнуто. Главни разлог за то је супротстављеност концепта суверености основним начелима идеологије глобализма, која подразумевају слободу кретања роба, људи, капитала и идеја. Проучавања и закључци у сфери друштвених, економских и политичких аспеката превасходно се своде на оцене, процене и закључке који полазе од учињене или могуће друштвене штете по националне каои суверене државе услед делимичног или потпуног губитка реалног суверенитета. Борба суверених држава за сопствени национални интерес доводи до појаве ресуверенизације и отпора поновном умањењу суверености који је у интересу носилаца глобализација. Како је интегрални приступ овом проблему, који обједињава све набројане аспекте, редак у постојећој литератури, наш циљ је био и откривање могућности за формирање свеобухватног приступа проучавању феномена глобализације као претњи националном суверенитету. Таквим приступом се битно доприноси објашњењу констатованог научног проблема и омогућава допринос његовом решавању као друштвеног проблема.

Although the beginning of globalization announced the near end of both sovereignty and nation-state, even of the nation as its bearer, it never happened. More precisely, everything ‘national’ was the focal point and the carrier of the most persistent resistance to globalization. In consequence, globalization as a process was the most successful in the economic domain, much less in the political, and especially security domains. Era of great migrations, which we are witnessing right now, brought a new, big and consequentially even less foreseeable challenge to globalization as a process, as well as to globalism as an ideology, and the „new world order“ as political and legal construction of the global system. It were precisely the nation-states, the small as well as the biggest ones, who from the shelter of EU challenged global patterns and made a strong turn to national interests, revival of national sovereignty and national values, although until recently it seemed that many of those re-nation-states were completely submerged into European, as supranational community and the community of non-national sovereignty. More and more obviously, migrations and various potential dangers that they carry, were just a cause for reiteration of the sovereignty and restoration of the nation-state and its borders not only on European soil, but in all areas affected by the migration flows.