"Чисте технологије" и очување животне средине у пољопривреди
Clean technologies and preservation of the environment in agriculture
Abstract
Уочавајући многобројне проблеме у животној среди-
ни који су се појавили са интензивном, индустријализованом пољопривре-
дом, у Агенди 21 (Конференција о заштити животне средине УН у Рио де
Жанеиру 1992) у поглављу 14, дефинисан је концепт одрживе пољопривреде
и руралног развоја (SARD – Sustainable Agriculture Rural Development). То је
опште прихваћена модерна парадигма у пољопривреди, која доводи до очу-
вања природних ресурса и промовише социо-економски развој руралних
подручја. Циљ овог концепта је да нађе подесне алтернативе интензивној,
индустријској пољопривреди, којe ће побољшати рурални начин живота
помоћу одговарајућих технологија и трансфера знања, који ће лимитирати
угрожавање водних, земљишних и биолошких ресурса.
Неке од најважнијих техничких тема у оквиру SARD-а су: развој ин-
тегралних система управљања (органска пољопривреда, интегрална заштита
биљака, конзервацијска пољопривреда, агро-шумарство); ширење руралне
енергетске инфраструктуре засноване на локал...ним обновљивим изворима
енергије и примена технологија за повећање енергетске ефикасности; развој
и ширење технологија које ће осигурати бољу безбедност хране. У оквиру
SARD, климатске промене и њихово ублажавање постају подручје од великог
значаја. Феномен промене климе има велике последице на пољопривреду и
научна заједница га је идентификовала као фактор великог ризика. Према
извештајима ФАО сектор пољопривреде је одговоран за око 30% глобалног
загревања (укључујући дефорестацију, спаљивање биомасе и промене у на-
чину коришћења земљишта).
Агроекосистеми могу бити извор енергије и преко животињских и
људских остатака за производњу метана (биогас). Ова производња је веома
погодна за газдинства са сталним извором анималног отпада и може да задо-
вољи све потребе за енергијом на газдинству. Најатрактивније решење овак-
вог начина производње обновљиве енергије је комбиновање производње
енергије са производњом других неопходних инпута на фарми, као што су
органска ђубрива или сточна храна.
Улога мини беспилотних летелица или дронова се брзо пренела са упо-
треба за војне намене, на примену у пољопривреди и шумарству, помажући
корисницима да надгледају и контролишу велике површине различитих на-
мена, штедећи много времена и финансијских улагања у производњу. Фарме-
ри могу да користе беспилотне летелице (агродрон) и да прилагоде прецизно
употребу пестицида, хербицида, ђубрива и других материјала на основу тога
шта је потребно на одређеној тачки у усеву. Врло се лако и брзо могу утврдити штете од болести, штеточина или дивљачи. Они данас имају могућности
снимања обрадивог земљишта и канала, а корисни су и у снимању стања
у наводњавању, опасности од поплава, а исто тако и контролисању стања
водо стаја река које пролазе поред великих пољопривредних имања.
Th e goal of sustainable agriculture and rural development is to fi nd suitable
alternatives to conventional agriculture, which will improve the rural way of life,
while at the same time limiting water, land and biological resource degradation.
One of the national priorities for achieving sustainable development in the
Republic of Serbia is the protection and improvement of the environment and the
rational use of natural resources in agriculture.
Th ere is evident stagnation or decline in grain yield, as well as high variability
in yields, depending on the year in many countries in recent years, including
Serbia. Th e causes of this variation were mainly due to the variation of climatic
factors, the onset of drought and the rise in temperatures. Expected changes and
especially negative ones will most likely be refl ected in the agriculture of southern
Europe, especially the Mediterranean, and yield of basic crops. Th e most negative
eff ects in the area of the continental c...limate will be in the Pannonian Zone, which
is one of the breadbasket of Europe. Th is area will be aff ected by more frequent
waves of heat and drought, with no greater possibility of avoiding by shift of
sowing time or other cropping measures. Improved agricultural practice or the
application of clean technologies can help reduce the impact on climate change
through various instances: proper water resource management through reducing
irrigation needs, reducing water and energy inputs, recycling crop residues,
reducing energy use in the production of mineral fertilizers, introducing notillage
system which eliminates the need for the use of mechanization and high
consumption of fossil fuels.
It is known that agriculture generates large quantities of biomass and other
bioproducts, which are treated as a waste. It is very important to know how to
use these remains effi ciently, especially if the collection and transport costs are
very high. Th e production of biogas also contributes to the reduction of fossil fuel consumption, which has a direct positive impact on climate protection due
to the reduction of greenhouse gas emissions. Biogas as a fi nal product can be
used for various purposes: for the production of electric and thermal energy
or as biofuel. Its by-product is also useful, the waste generated in digester is a
high-quality organic fertilizer, which can replace the mineral fertilizer. Biogas
plants can generate an additional source of income, if it is subsidized by the state,
especially in rural areas.
Th e role of mini-drones was rapidly transferred from military purposes
use, for use (75% of the total) in agriculture and forestry, helping users to monitor
and control large areas, saving these users a lot of time and fi nancial investment
in production. Farmers can use drones to adapt precisely their use of pesticides,
herbicides, fertilizers and other materials, saving money, resources and land.
It is anticipated that with the growth and progress of mini-aircraft production
technology, a new and better future for agricultural production begins.
Keywords:
одржива пољопривреда / животна средина / климатске промене / обновљиви извори енергије / агродронSource:
Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије, 2019, 35-54Note:
- Научни скупови / Српска академија наука и уметности ; књ. 179. Одељење хемијских и биолошких наука ; књ. 14
Collections
Institution/Community
Cрпска академија наука и уметности / Serbian Academy of Sciences and ArtsTY - CONF AU - Ољача, Снежана AU - Ољача, Мићо В. AU - Ковачевић, Душан AU - Долијановић, Жељко PY - 2019 UR - https://dais.sanu.ac.rs/123456789/10098 AB - Уочавајући многобројне проблеме у животној среди- ни који су се појавили са интензивном, индустријализованом пољопривре- дом, у Агенди 21 (Конференција о заштити животне средине УН у Рио де Жанеиру 1992) у поглављу 14, дефинисан је концепт одрживе пољопривреде и руралног развоја (SARD – Sustainable Agriculture Rural Development). То је опште прихваћена модерна парадигма у пољопривреди, која доводи до очу- вања природних ресурса и промовише социо-економски развој руралних подручја. Циљ овог концепта је да нађе подесне алтернативе интензивној, индустријској пољопривреди, којe ће побољшати рурални начин живота помоћу одговарајућих технологија и трансфера знања, који ће лимитирати угрожавање водних, земљишних и биолошких ресурса. Неке од најважнијих техничких тема у оквиру SARD-а су: развој ин- тегралних система управљања (органска пољопривреда, интегрална заштита биљака, конзервацијска пољопривреда, агро-шумарство); ширење руралне енергетске инфраструктуре засноване на локалним обновљивим изворима енергије и примена технологија за повећање енергетске ефикасности; развој и ширење технологија које ће осигурати бољу безбедност хране. У оквиру SARD, климатске промене и њихово ублажавање постају подручје од великог значаја. Феномен промене климе има велике последице на пољопривреду и научна заједница га је идентификовала као фактор великог ризика. Према извештајима ФАО сектор пољопривреде је одговоран за око 30% глобалног загревања (укључујући дефорестацију, спаљивање биомасе и промене у на- чину коришћења земљишта). Агроекосистеми могу бити извор енергије и преко животињских и људских остатака за производњу метана (биогас). Ова производња је веома погодна за газдинства са сталним извором анималног отпада и може да задо- вољи све потребе за енергијом на газдинству. Најатрактивније решење овак- вог начина производње обновљиве енергије је комбиновање производње енергије са производњом других неопходних инпута на фарми, као што су органска ђубрива или сточна храна. Улога мини беспилотних летелица или дронова се брзо пренела са упо- треба за војне намене, на примену у пољопривреди и шумарству, помажући корисницима да надгледају и контролишу велике површине различитих на- мена, штедећи много времена и финансијских улагања у производњу. Фарме- ри могу да користе беспилотне летелице (агродрон) и да прилагоде прецизно употребу пестицида, хербицида, ђубрива и других материјала на основу тога шта је потребно на одређеној тачки у усеву. Врло се лако и брзо могу утврдити штете од болести, штеточина или дивљачи. Они данас имају могућности снимања обрадивог земљишта и канала, а корисни су и у снимању стања у наводњавању, опасности од поплава, а исто тако и контролисању стања водо стаја река које пролазе поред великих пољопривредних имања. AB - Th e goal of sustainable agriculture and rural development is to fi nd suitable alternatives to conventional agriculture, which will improve the rural way of life, while at the same time limiting water, land and biological resource degradation. One of the national priorities for achieving sustainable development in the Republic of Serbia is the protection and improvement of the environment and the rational use of natural resources in agriculture. Th ere is evident stagnation or decline in grain yield, as well as high variability in yields, depending on the year in many countries in recent years, including Serbia. Th e causes of this variation were mainly due to the variation of climatic factors, the onset of drought and the rise in temperatures. Expected changes and especially negative ones will most likely be refl ected in the agriculture of southern Europe, especially the Mediterranean, and yield of basic crops. Th e most negative eff ects in the area of the continental climate will be in the Pannonian Zone, which is one of the breadbasket of Europe. Th is area will be aff ected by more frequent waves of heat and drought, with no greater possibility of avoiding by shift of sowing time or other cropping measures. Improved agricultural practice or the application of clean technologies can help reduce the impact on climate change through various instances: proper water resource management through reducing irrigation needs, reducing water and energy inputs, recycling crop residues, reducing energy use in the production of mineral fertilizers, introducing notillage system which eliminates the need for the use of mechanization and high consumption of fossil fuels. It is known that agriculture generates large quantities of biomass and other bioproducts, which are treated as a waste. It is very important to know how to use these remains effi ciently, especially if the collection and transport costs are very high. Th e production of biogas also contributes to the reduction of fossil fuel consumption, which has a direct positive impact on climate protection due to the reduction of greenhouse gas emissions. Biogas as a fi nal product can be used for various purposes: for the production of electric and thermal energy or as biofuel. Its by-product is also useful, the waste generated in digester is a high-quality organic fertilizer, which can replace the mineral fertilizer. Biogas plants can generate an additional source of income, if it is subsidized by the state, especially in rural areas. Th e role of mini-drones was rapidly transferred from military purposes use, for use (75% of the total) in agriculture and forestry, helping users to monitor and control large areas, saving these users a lot of time and fi nancial investment in production. Farmers can use drones to adapt precisely their use of pesticides, herbicides, fertilizers and other materials, saving money, resources and land. It is anticipated that with the growth and progress of mini-aircraft production technology, a new and better future for agricultural production begins. C3 - Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије T1 - "Чисте технологије" и очување животне средине у пољопривреди T1 - Clean technologies and preservation of the environment in agriculture T1 - Чисте технологије и очување животне средине у пољопривреди SP - 35 EP - 54 UR - https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10098 ER -
@conference{ author = "Ољача, Снежана and Ољача, Мићо В. and Ковачевић, Душан and Долијановић, Жељко", year = "2019", abstract = "Уочавајући многобројне проблеме у животној среди- ни који су се појавили са интензивном, индустријализованом пољопривре- дом, у Агенди 21 (Конференција о заштити животне средине УН у Рио де Жанеиру 1992) у поглављу 14, дефинисан је концепт одрживе пољопривреде и руралног развоја (SARD – Sustainable Agriculture Rural Development). То је опште прихваћена модерна парадигма у пољопривреди, која доводи до очу- вања природних ресурса и промовише социо-економски развој руралних подручја. Циљ овог концепта је да нађе подесне алтернативе интензивној, индустријској пољопривреди, којe ће побољшати рурални начин живота помоћу одговарајућих технологија и трансфера знања, који ће лимитирати угрожавање водних, земљишних и биолошких ресурса. Неке од најважнијих техничких тема у оквиру SARD-а су: развој ин- тегралних система управљања (органска пољопривреда, интегрална заштита биљака, конзервацијска пољопривреда, агро-шумарство); ширење руралне енергетске инфраструктуре засноване на локалним обновљивим изворима енергије и примена технологија за повећање енергетске ефикасности; развој и ширење технологија које ће осигурати бољу безбедност хране. У оквиру SARD, климатске промене и њихово ублажавање постају подручје од великог значаја. Феномен промене климе има велике последице на пољопривреду и научна заједница га је идентификовала као фактор великог ризика. Према извештајима ФАО сектор пољопривреде је одговоран за око 30% глобалног загревања (укључујући дефорестацију, спаљивање биомасе и промене у на- чину коришћења земљишта). Агроекосистеми могу бити извор енергије и преко животињских и људских остатака за производњу метана (биогас). Ова производња је веома погодна за газдинства са сталним извором анималног отпада и може да задо- вољи све потребе за енергијом на газдинству. Најатрактивније решење овак- вог начина производње обновљиве енергије је комбиновање производње енергије са производњом других неопходних инпута на фарми, као што су органска ђубрива или сточна храна. Улога мини беспилотних летелица или дронова се брзо пренела са упо- треба за војне намене, на примену у пољопривреди и шумарству, помажући корисницима да надгледају и контролишу велике површине различитих на- мена, штедећи много времена и финансијских улагања у производњу. Фарме- ри могу да користе беспилотне летелице (агродрон) и да прилагоде прецизно употребу пестицида, хербицида, ђубрива и других материјала на основу тога шта је потребно на одређеној тачки у усеву. Врло се лако и брзо могу утврдити штете од болести, штеточина или дивљачи. Они данас имају могућности снимања обрадивог земљишта и канала, а корисни су и у снимању стања у наводњавању, опасности од поплава, а исто тако и контролисању стања водо стаја река које пролазе поред великих пољопривредних имања., Th e goal of sustainable agriculture and rural development is to fi nd suitable alternatives to conventional agriculture, which will improve the rural way of life, while at the same time limiting water, land and biological resource degradation. One of the national priorities for achieving sustainable development in the Republic of Serbia is the protection and improvement of the environment and the rational use of natural resources in agriculture. Th ere is evident stagnation or decline in grain yield, as well as high variability in yields, depending on the year in many countries in recent years, including Serbia. Th e causes of this variation were mainly due to the variation of climatic factors, the onset of drought and the rise in temperatures. Expected changes and especially negative ones will most likely be refl ected in the agriculture of southern Europe, especially the Mediterranean, and yield of basic crops. Th e most negative eff ects in the area of the continental climate will be in the Pannonian Zone, which is one of the breadbasket of Europe. Th is area will be aff ected by more frequent waves of heat and drought, with no greater possibility of avoiding by shift of sowing time or other cropping measures. Improved agricultural practice or the application of clean technologies can help reduce the impact on climate change through various instances: proper water resource management through reducing irrigation needs, reducing water and energy inputs, recycling crop residues, reducing energy use in the production of mineral fertilizers, introducing notillage system which eliminates the need for the use of mechanization and high consumption of fossil fuels. It is known that agriculture generates large quantities of biomass and other bioproducts, which are treated as a waste. It is very important to know how to use these remains effi ciently, especially if the collection and transport costs are very high. Th e production of biogas also contributes to the reduction of fossil fuel consumption, which has a direct positive impact on climate protection due to the reduction of greenhouse gas emissions. Biogas as a fi nal product can be used for various purposes: for the production of electric and thermal energy or as biofuel. Its by-product is also useful, the waste generated in digester is a high-quality organic fertilizer, which can replace the mineral fertilizer. Biogas plants can generate an additional source of income, if it is subsidized by the state, especially in rural areas. Th e role of mini-drones was rapidly transferred from military purposes use, for use (75% of the total) in agriculture and forestry, helping users to monitor and control large areas, saving these users a lot of time and fi nancial investment in production. Farmers can use drones to adapt precisely their use of pesticides, herbicides, fertilizers and other materials, saving money, resources and land. It is anticipated that with the growth and progress of mini-aircraft production technology, a new and better future for agricultural production begins.", journal = "Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије", title = ""Чисте технологије" и очување животне средине у пољопривреди, Clean technologies and preservation of the environment in agriculture, Чисте технологије и очување животне средине у пољопривреди", pages = "35-54", url = "https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10098" }
Ољача, С., Ољача, М. В., Ковачевић, Д.,& Долијановић, Ж.. (2019). "Чисте технологије" и очување животне средине у пољопривреди. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије, 35-54. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10098
Ољача С, Ољача МВ, Ковачевић Д, Долијановић Ж. "Чисте технологије" и очување животне средине у пољопривреди. in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије. 2019;:35-54. https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10098 .
Ољача, Снежана, Ољача, Мићо В., Ковачевић, Душан, Долијановић, Жељко, ""Чисте технологије" и очување животне средине у пољопривреди" in Обновљиво коришћење природних ресурса у сеоским подручјима Србије (2019):35-54, https://hdl.handle.net/21.15107/rcub_dais_10098 .