Хиландарски устав и Монах : електронска писма за издавање средњевековних српских ћирилских споменика

Abstract

У нашој су средини сазреле потребе за електронском старом ћирилицом, којом би се што целовитије тран- слитеровали стари српски и уопште стари словенски текстови. Палеографском анализом обухваћена је превасходно српска уставна писменост, али и писменост старословенског канона и других посебних редакција. Израђена су два сагласна писма, једно калиграфско у масном слогу (Хиландарски устав) и једно техничко у светлом слогу (Монах). Ова друга, „бела старословенска ћирилица", оживљавање је замисли Стојана Новаковића да се сачини старословенски слог, који би се од грађанског разликовао само својим старим облицима, али не и дебљином. То електронско писмо у коначној верзији садржи 1920 једночланих словних и других знаковних карактера, док их је заједно с композитама 6397.

In our environment, there are recognized needs for the electronic old Cyrillic script which would — as comprehensively as possible — transliterate old Serbian and old Slavic texts in general. Paleographic analysis included primarily the Serbian constitutional writing, but also the writing of the Old Slavic canon and other specific redactions. Two related writing systems were developed, the calligraphic one in bold set (The Chilandar Constitution) and the technical one in light set (Monah — Monk). The latter, “white Old Slavic Cyrillic”, is the revival of Stojan Novakovic’s idea to create an Old Slavic script which would differ from the civil one only in its old forms, but not in width. In its final version, this electronic script contains 1920 single letters and characters, while there are 6397 of them together with the composite signs.