Завештања и завети у Византијском царству XIII и XIV века: неколико примера

Abstract

Рад има за циљ да укаже на неколико докумената који се могу уврстити у категорију завештања и завета, насталих средином XIII и током XIV века. У питању су два тестамента византијских царева Теодора II Ласкариса и Андроника III Палеолога, који нису сачувани, а о чијем постојању сведоче наративни извори епоха о којима је реч. Такође, реч је и о завештању патријарха Арсенија Ауторијана, завештању патријарха Јосифа и песми Теодора Метохита у којој је велики логотет за наследника своје библиотеке у манастиру Христа у Хори именовао свог ученика, Нићифора Григору. Већ на први поглед јасно је да се ради о разнородним документима, специфичним како по форми, тако и по садржини. Будући да њихове специфичности још увек нису биле предмет детаљније анализе, нити су помињане у контексту који ће овај рад понудити, питање њиховог извршења, правног значаја и примене у византијском друштву представљају фокус овог истраживања.